Вања Димитријевић: ”Српски витез” једна је од најактуелнијих песама које сам икада написао

СРПСКИ ВИТЕЗ

Историја писана са мачем у руци

На камену проливени крв, сузе и зној

У времену пораза и тоталног пада

Храбро, без страха исукао је мач свој.

Границе руши, за њим зидине падају

Севају муње светлосног мача

Ветрови брује, проносе силне тријумфе

Покореним светом вихорно корача.

За поразе наше исписује победе

Заштитнички пред српски род је стао,

У поход је кренуо са краја света

У Царству врелине – Мелбурн је пао.

Затим креће у престоницу света

Жељан је травнатим пољем да влада

Скривеним моћима светлосног мача

У Темзу баца – и Лондон пада.

Тактичка мудрост, беспрекорна спрема

Поене осваја и трофеје ниже

Пада у пепео, снажнији устаје

И као Феникс на трон Њујорка стиже.

И даље тутњи и даље потреса свет

Светлосним мачем нове границе кроји

Коначни обрачун у граду Светлости

Ни тврђава Париза више не постоји.

Пример одмерености, пример врлине

Са лакоћом подноси и терет славе,

Не заборавља ко је, одакле долази

У венама му тече крв Светога Саве.

Нека зна да смо са ветровима дували

Да смо подупирали његова крила

Одгонили врагове, молили Господа

Да у поход га прати Божија сила.

Поглед са краја света далеко сеже

Тајна светлосног мача вешто се крије

У срцу јунака дечак се смеје –

И делић нашег у његовом бије.

Фото Новак Ђоковић, инстаграм