Već tri godine pandemije koronavirusa rezultirale su time da su utihnula ljudska čula, da su suženi ljudski životi, uništene veze među njima i vratile nas na jedan neobični početak ljudskog života. Koje seme treba posaditi i uzgajati u ovo vreme, a koje izraslo i napadno korenje treba zatreti, potpuno i za sva vremena?
Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), već više od 50 godina, preciznije od 1961. godine, širom sveta obeležava se Svetski dan pozorišta, 27. mart. Toga dana, između ostalog, neko od svetskih teatarskih stvaralaca šalje poruku čitavom svetu koja se prevodi na više desetina jezika, čita pred milionima gledalaca, emituje u medijima na svim kontinentima…
Pozorište je oduvek predstavljalo život na ovom svetu kao opsenu, dajući nam mogućnost da oslobađajućom jasnoćom i silom dokučimo ljudsku iluziju, zabludu, slepilo i poricanje. Toliko smo ubeđeni u ono što posmatramo i način na koji posmatramo da ne možemo da vidimo i osetimo alternativne stvarnosti, nove mogućnosti, drugačije pristupe, nevidljive odnose i bezvremenske veze. Ovo je vreme za suštinsko osvežavanje naših umova, naših čula, naše mašte, naših istorija i naših budućnosti. To ne mogu da urade ljudi koji rade sami, izolovani od drugih. To je nešto što moramo da uradimo zajedno. Pozorište nas poziva da to učinimo zajedno – izjavio je Piter Selars u svojoj poruci planeti.
Mi živimo u onome što jeste, ali nalazimo hiljade načina da se sa time ne suočimo. Veliko pozorište snaži naše sposobnosti za to…“ Tornton Vajlder, američki književnik
Pozorište je aspirin za srednju klasu…“ Volkot Gibs, američki pisac i pozorišni kritičar
Na pozornici se najpre digne zavesa, pa se tada odigra drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama, pa se onda digne zavesa. Branislav Nušić
Da zaključimo, pozorište je postojalo i zauvek će ostati. I sada, u ovih pedeset ili sedamdeset poslednjih godina, naročito je potrebno. Zbog toga što od svih drugih umetnosti samo pozorište ide iz usta u usta, od oka do oka, iz ruku u ruke i od tela ka telu. Njemu ne treba posrednik između čoveka i čoveka svetla strana sveta nije jug, ni sever, nije istok, ni zapad – pozorište je svetlo samo po sebi, svetli na sve četiri strane, odmah prepoznatljivo svakom neprijateljskom ili prijateljskom čoveku. Negujmo hram kulture, i redovno ga posećujmo.
Autor Snežana Mišković
