Od Goe do Ozore — i sada ponovo u Srbiji — Tristan Cooke je decenijama jedno od najprepoznatljivijih imena u svetu psihodeličnog transe. Poznat po svojoj zaraznoj energiji i dubokim zvučnim putovanjima, ovog leta vraća se na Jungle Island sa setom koji obećava transcendentalno iskustvo. Uoči nastupa, porazgovarali smo sa njim o muzici, sećanjima i inspiraciji koja ga pokreće sve ove godine.
Sa više od 25 godina iza miksete, DJ Tristan je prava ikona globalne psytrance scene. Bilo da je u pitanju Boom, Universo Paralello ili Ozora, ostavlja neizbrisiv trag na svakom festivalu na kojem nastupi. 21. juna, vraća se i u Srbiju, tačnije na salaš Kobac — spreman da nas povede na još jedno nezaboravno muzičko putovanje.
Kada si prvi put došao u kontakt sa elektronskom muzikom i kada si shvatio da je to tvoj poziv?
Prvi put sam otkrio dens i rejv muziku tokom putovanja po Australiji 1989. godine. Scena u Sidneju je bila neverovatna, potpuno me oduševila i tada sam shvatio da je to ono čime želim da se bavim.
Koliko su te iskustva iz Goe oblikovala kao umetnika?
Iskustva iz Goe nisu me samo oblikovala kao umetnika, već su duboko uticala i na moj razvoj kao čoveka. Putovanja, susreti sa različitim kulturama, nova prijateljstva sa svih krajeva sveta i, naravno, žurke na tropskim plažama pod zvezdama — sve to je oblikovalo način života za koji sam znao da želim da ga živim.
Sećaš li se svog prvog DJ nastupa — gde je bio i kakav je bio osećaj?
Naravno! Prvi plaćeni nastup imao sam 1992. godine, za 20 funti, u jednom klubu u mom univerzitetskom gradu. Te večeri smo organizovali nekoliko godina zaredom, bilo je veoma zabavno i sjajna prilika za vežbu. Organizator je bio Simon Wild, koji je kasnije pokrenuo izdavačku kuću 21.3 Records, važnu za moj početak karijere.
Kako izgleda tvoj kreativni proces kada radiš na novoj numeri — od ideje do završne verzije?
Proces se razlikuje od pesme do pesme, ali često imam u vidu određeni nastup dok radim. Na primer, ako znam da ću imati popodnevni set na festivalu gde sija sunce, pravim muziku koja se uklapa u taj ambijent. Trudim se da stvaram pesme za različite prilike — od klupskih žurki u Londonu do open-air događaja u Brazilu. Zato sam stalno u studiju i dajem sve od sebe da proizvedem što više kvalitetne muzike.
Odakle crpiš inspiraciju van muzike — iz putovanja, prirode, filozofije…?
Jedan moj prijatelj mi je rekao: da bi bio dobar umetnik, moraš da gledaš dobre filmove, čitaš dobre knjige, vodiš zanimljive razgovore i posećuješ inspirativna mesta. Toga se i pridržavam. Ono što uneseš u sebe, to se reflektuje kroz tvoju umetnost. Moja muzika ima za cilj širenje svesti, ali uvek sa težnjom ka svetlu. Često se oslanjam na duboka emocionalna stanja koja pokušavam da prenesem i publici — da dožive slične transcendentalne trenutke kakve sam i ja imao.
Kako si se razvio kao umetnik i čovek od albuma Audiodrome do Crazy Wisdom?
Život je pun paradoksa — sati mogu teći sporo, a godine prolete. Stalno se menjamo i razvijamo, ali postoji nešto univerzalno što ostaje u nama. Želja da kroz muziku stvorim izmenjena stanja svesti nije se promenila otkad sam počeo. To je drevna ljudska potreba — slavljenje Kosmosa kroz muziku i ples.
Koji su ti omiljeni alati u studiju — softver, hardver, sintisajzeri?
Uh, tehnička pitanja! Koristim Ableton kao osnovnu platformu. Volim da radim sa ljudskim glasom kao izvorom zvuka — tako dobijam organsko-sintetičke pejzaže. Od opreme koristim Virus, Nord, Octave Cat. Ima sjajnih biblioteka i samplova, poput onih koje nude Futurephonic, Sonicspore, Timecode. Oni olakšavaju produkciju, ali uvek naglašavam da umetnici treba da razviju sopstveni zvuk, a ne da se oslanjaju samo na gotove resurse.
Više voliš da radiš solo ili da sarađuješ sa umetnicima poput Avalona, Ajje ili Laughing Buddhe?
U osnovi sam solo umetnik — tako sam najproduktivniji. Ali saradnje su ogroman deo mog puta. Mnogo sam naučio od talentovanih kolega s kojima sam radio. To je izazovno i zabavno — spojiti svoj vajb sa tuđim i stvoriti nešto novo.
Nastupao si širom sveta — postoji li jedan festival koji ti je posebno ostao u sećanju?
Teško pitanje! Nastupati pred 25.000 ljudi na ogromnom festivalu je neverovatno iskustvo, ali isto tako je magično kada sviraš za 100 ljudi na ilegalnoj žurci u šumi, gde su svi povezani na istoj frekvenciji. Magija se često dešava tamo gde je najmanje očekuješ.
Kako vidiš razvoj psytrance scene globalno, posebno u Evropi i Aziji?
Apsolutno! Mislim da se psytrance razlikuje od drugih žanrova po svom duhovnom aspektu. To ne znači da je bolji ili gori — samo drugačiji. Njegovi koreni u Goi, zemlji kao što je Indija, gde je duhovnost deo svakodnevice, i naravno, psihodelični aspekt — sve to oblikuje njegovu prirodu.
Kako uspevaš da balansiraš naporan raspored turneja sa porodičnim životom?
Hahaha, ovaj intervju je kao psihoterapija! Na svu sreću, imam divnu i razumevajuću suprugu koja zna da moj posao zahteva mnogo odsustva. Trudim se da to ublažim — vraćam se ranijim letovima, prisutan sam na porodičnim ručkovima i kad sam iscrpljen, ne propuštam važne trenutke poput školskih priredbi moje ćerke. Sada, kada je odrasla, čak zajedno idemo na festivale — što je predivno.
Na čemu trenutno radiš — možemo li očekivati novi album uskoro?
Upravo završavam album sa Reganom iz Nano Records — naš projekat se zove 8ternal Beings. Radi se o nešto mračnijem, noćnom zvuku, a već imamo zakazane nastupe na Boom i Free Earth festivalima ovog leta. Tu je i Killerwatts remix album, kao i mnogo solo materijala. Sve ide odlično — veoma sam produktivan u ovom periodu.
Kako vidiš budućnost psytrance scene u narednih 10 godina, i kakvu ulogu želiš da imaš u toj priči?
Scena raste i sve više utiče na druge žanrove — što je uzbudljivo. Ljudi sve više prepoznaju snagu i uzbuđenje koje ova muzika nosi. Dok god se organizuju kvalitetni događaji i objavljuje dobra muzika, budućnost izgleda svetlo. Što se mene tiče, želim da nastavim ovim putem — da radim ono što volim, sa ljudima koje volim.
Hvala ti puno na razgovoru, bilo je zadovoljstvo.
Hvala vama — baš sam uživao!
Autor: Stojan Ćutilo
Fotografije: Lilit Andrić
