Ovogodišnju Nedelju mode u Srbiji otvorila je Djurdja Đukić, najmlađa dizajnerka koja je učestvovala na ovoj manifestaciji. Potekla iz malog grada, Đukić je prošla dug i nesvakidašnji put do prestižne modne scene, donoseći sa sobom svežinu i energiju karakterističnu za mlade stvaraoce sa velikim snovima. Njena strast prema modi seže od detinjstva, kada je počela da istražuje tkanine i krojeve, a sada, svojim specifičnim stilom, prepoznatljiva je po mešanju lokalnih motiva sa savremenim formama.
Kombinujući estetiku prošlih dekada sa modernim dizajnom, Đukić uspeva da spoji tradiciju i inovaciju, kreirajući komade koji odražavaju njenu autentičnost i osećaj za detalje. Uprkos izazovima koje donosi rad u svetu mode izvan velikih modnih centara, njena posvećenost i strpljenje doveli su je do trenutka kada pred širim auditorijumom može da prikaže svoju viziju i kreativnost, pozicionirajući je kao novu snagu na balkanskoj modnoj sceni.
Otvorili ste Srpsku nedelju mode u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, koji je prepoznatljiv po istorijskom i kulturnom značaju. Kako vidite povezanost između mode i kulture i da li danas postoji uopšte kultura kada govori o modi?
Ogromna je čast otvoriti Srpsku nedelju mode, događaj koji je izuzetno uvažen i cenjen kada je reč o modi i umetnosti. Povezanost mode i kulture bi trebalo da je podrazumevajuća nit u čitavom procesu stvaranja, mada mislim da se kultura u istoj toj modi, prilično izgubila. Trendovi su zaokupirali pravu i vrednujuću modnu scenu, a kultura je nekako u svemu tome pala u senku prilično. Savremeni svet ne prepoznaje kulturu kao važnu stavku u modi, svi hrle za trendovima..
Vaša kolekcija “Vreme Versaja” inspirisana je barokom i pariskom elegancijom. Na koji način istorijska umetnost i kultura oblikuju savremeni modni izraz po Vama, i da li Vi možda crpite inspiraciju kroz istorijske elemente?
Moja autorska kolekcija kojom sam poslala važnu i jasnu poruku, upravo je želja za podsticanjem i ponovnim buđenjem kulture u svetu mode i dizajna. Smatram da je žena kroz prošlost najviše odgovarala pravom primeru elegancije i sofisticiranosti, ženstvenosti. Omasovljeni trendovi potpuno su izmenili pravu svest o kvalitetnim komadima i pravom izboru odeće, kao i mnogim drugim sistemima vrednosti. Istorija sa svim svojim epohama budi u meni najveću inspiraciju. Tada su se žene menjale kroz vreme, ali na pozitivan način i u dobrom smeru. Vreme je tada, prolazeći, donosilo nešto lepše i bolje. Bojim se da u današnjici toga sve manje ima.
Srpska nedelja mode postoji više od 20 godina i okuplja dizajnere iz celog sveta. Šta, po vašem mišljenju, srpsku modnu scenu izdvaja ili pak spaja u poređenju sa svetskim prestonicama mode?
Smatram da smo kao nacija vrlo potkovani, kako kulturno tako i u mnogim drugim pozitivnim sferama umetnosti. Srpski modni kreatori su od davnina uvaženi i cenjeni, naši modelari i krojači, sve od vremena bivše Jugoslavije, pa do čuvenih modnih imena današnjice. Ono što sam primetila i osetila na srpskoj nedelji mode jeste duh solidarnosti, zajedništva i tradicionalnosti, koji sve te ljude iz sveta upravo vezuje za nas i naš mentalni sklop. Ljudima iz stranih zemalja prija i vrlo imponuje da budu deo naših događaja. Moram reći da je Serbia Fashion Week zaista standard koji nije ni malo lak za poređenje.
Vaša ljubav prema modi počela je kroz žurnalistiku i dizajn. Kako je vaše dosadašnje profesionalno iskustvo uticalo na vaš pristup modi kao umetničkom izrazu?
Moje iskustvo prožima se sve od 2018. godine, i moram reći da je za mene već vrlo bogato i temeljno. Ako mene pitate, moda je umetnost. Sa svim svojim stavkama, kompletno je prožeta umetnošću i kulturom. Na tome potenciram i u to čvrsto verujem. Smatram da je celokupna moda i stvorena od kulture. Upravo u vezi sa tim, obe svoje autorske kolekcije nazvala sam prošlim vremenom. Prvu pod nazivom “LOST IN HISTORY&PARIS 1985”, i drugu “The Age of Versailles”, vreme Versaja. Raskoš, kultura, umetnost i moda u jednom. To je za mene pravi dojam o modnom dizajnu i poslu jednog pravog kreatora.
Sledeća stanica za vas je Italija i Napulj 2025. godine. Šta očekujete od ovog projekta, i kako mislite da će to iskustvo uticati na vaš dalji rad?
Italija je, zajedno sa Francuskom, moj životni san. Sav svoj rad i trud, posvetila sam tome da jednog dana svoj karijerni put dovedem do dve zemlje vodeće i čuvene po modi. Ja nikada nemam očekivanja, i vrlo sam samokritična i skromna, drugi kažu da me je upravo to dovelo do mnogih uspeha u ovom poslu. Osećam da će moj poslovni odlazak u Italiju promeniti moj život, i moram reći da me pre Napulja čeka jedna važna životna i modna stanica u istoj toj prelepoj zemlji…. Srećna sam jer, kada te Italijani “nanjuše”, mislim da si na pravom putu…
S obzirom na vašu karijeru koja je počela u Čačku, malom gradu, a sada vas vodi ka internacionalnim modnim scenama, kako vidite važnost lokalne zajednice u podršci mladim umetnicima i dizajnerima?
Ovo je za mene najvažnije i najlepše pitanje. Biti provincijalka je teško, ali i prelepo. “Per aspera ad Astra”, ali i kada dodirnemo zvezde mislim da nas trnje i posle toga sačeka nekad i negde. Počela sam sigurna u svoju viziju, bez straha da će moj maleni grad biti problem, naprotiv, dao mi je satisfakciju i krila. Jako je teško biti uspešan i održiv u svetu mode u 21. veku. Konkurencija je velika, tržište još veće. Smatram da je važnost lokalne zajednice u podršci presudna mladim preduzetnicima, nevažno koja delatnost bila u pitanju. Mene je moj rodni grad zagrlio, i verovao u mene. Ne zaboravljam reči gradonačelnika na moju prezentaciju poslednje predstavljenog projekta. “Nema tu šta puno da se priča- to je to: Idemo!” Podrška je najvažnija stavka u procesu svakog stvaranja, kako u životu, tako i u poslu. Svet mode je ogroman, predivan, ali i jako surov.
Sve se više govori o veštačkoj inteligenciji i u svetu dizajna. Smatrate li da AI može biti koristan alat za dizajnere ili, kako neki kažu, “otima zanat” ljudima u kreativnim industrijama?
Moram reći iskreno da nemam odgovor na pitanja o veštačkoj inteligenciji. Toliko sam van svega toga da ne znam ni o čemu je reč, kada je bilo šta, ali i moda u pitanju. Za mene je sve to jako poražavajuće i besmisleno, da se uopšte ne fokusiram na takve stvari. Mislim da kreativni ljudi ne trebaju nikakvu pomoć, buđenje ideja i prečice za ostvarenja. Umetnici su dušom i telom spremni da do kraja ostvare ono što su zamislili, bez želje za nečijom pomoći, posebno onom koja je veštačka. To je u svetu stvaranja bespotrebno, ako si zaista rođen da stvaraš i kreiraš.
fotografije: privatna arhiva
