Goran Bajšanski, sportista, humanitarac, suprug i otac, dobitnik je priznanja „Zaslužni sportista“ u Rumi, za postignute rezultate u poslednjih 20 godina.
Goran je trostruki svetski prvak u savate boksu, radi u kompaniji „Toza Marković“ iz Kikinde, kao koordinator korporativne bezbednosti. Pored toga bavi se i humanitarnim i dobrotvornim radom. Osnovao je Udruženje građana „Novi Sad“ i u sklopu njega projekat „Svim srcem za osmeh deteta“, koje je se bavi skupljanjem pomoći za obolelu decu, ali je i obezbedilo krov na glavom mnogim porodicama.
Šta Vam predstavlja ovo priznanje
Svako priznanje nosi neko vreme i trud koji sam uložio kako bi bio najbolji u tome. Priznanja su samo kruna mog rada, odricanja, znoja i velike požrtvovanosti mojih trenera da idu samnom do kraja.
Zašto ste se opredelili baš za savate boks?
Izazov i smirenost. Savate boks ili francuski boks je borilačka veština koja se razvila u Francuskoj u XVI veka. Srpski oficiri koji su se školovali u Francuskoj krajem XIX veka su je doneli kod nas i tek 2003 godine se osniva Savate savez Srbije, gde sam ispred Savate kluba Vojvodina nastupao punih 20 godina. Okitio sam se trostrukom svetskom i dvostrukom evropskom titulom šampiona, prvakom mediterana i balkana kao i na desetine prvenstava Srbije i Vojvodine.
Imate li neki savet za mlade sportiste, koji bi se bavili ovim sportom?
Za početak je najbitnije da se deca i mladi bave bilo kojim sportom, u današnje vreme to je velika privilegija da čujete da se bave sportom. Vremena se menjaju ali zato uvek iskoristim priliku kada držim javni čas ili motivacioni govor da deci i mladima objasnim i ličnim primerom dokažem da se sve može uspeti u životu samo ako to istinski želite. BAVITE SE SPORTOM, SPORT JE ŽIVOT.
Godinama se bavite društveno odgovornim i humanitarnim radom, šta Vas je navelo na to?
Od malena sam uvek voleo nekom da pomažem, da nešto organizujem, to me usrećuje, sa time se hranim (zato i imam preko 100kg ). Sa nekolicinom drugara sam, 2015. godine, osnovao Udruženje građana Novi Sad kako bi pomogli na što bolji način lokalnoj sredini ali i građanima iz cele Srbije.
Imali ste veliki broj volonterskih akcija, koja vam je ostala urezana u sećanju i zbog čega?
Uvek je izazovno kada pomažemo bolesnoj deci, kada sakupljamo sredstva za njihovo lečenje, to uvek bude teško jer treba animirati sugrađane i steći njihovo poverenje da baš vama veruju u priču za pomoć nekom detetu. 2017. godine sam se odrekao odlaska na evropsko prvenstvo kako bi sredstva koja sam sakupio za pripreme poklonio šestogodišnjem dečaku Luki kome je otkrivena leukemija. Nikad neću zaboraviti kada sam išao do njega, gledao sam ostalu decu u susednim sobama koja su imala iste ili slične zdrastvene probleme, ko će njima pomoći, da li će i oni naći svog heroja. Svoje titule u životu sam osvojio a on je sa 6 godina bio pred velikim finalom da dobije šansu da se bori za život i uspeo je. Nešto što me isto usrećuje jeste već devetu godinu za redom dovodimo decu sa Kosova i Metohije u Novi Sad i obrnuto deca iz Novog Sada odlaze na Kosovo i Metohiju. Tokom našeg projekta „Svim srcem za osmeh deteta“ prošlo je preko 300 đaka sa Kosova i Metohije, što je velika stvar kako za nas same, tako i za naše sugrađane sa juga Srbije. Svi smo kao jedan.
Kako uspevate da usaglasite sve obaveze sa privatnim životom?
Pošto meni dan traje 30 sati, sve teče kako treba. Pokušavam da ništa ne trpi, nekad budem dobar u tome nekad se odrazi na porodicu, ali svi smo mi šampioni u svom životu i stvoreni da radimo, stvaramo i da se trudimo da živimo u zdravom okruženju koliko je to moguće. A ništa od toga neće biti dok sami ne izađemo iz zone konfora i damo 110% od sebe.
Koji je sledeći korak koji želite da napravite?
Želje su uvek tu da ih sledimo i da koračamo ka njima. Mnogo sam uradio za Novi Sad kao pojedinac, dostigao sam granice što se tiče društvenog korisnog rada i verujem da sam spreman za naredni korak a to je najnepopularnije zanimanje (politika). Moje vreme tek dolazi, neke stvari treba da se menjaju u korenu, mladi žele i hoće nešto drugačije a svi zajedno možemo mnogo toga da uradimo. Kako i na koji način ću se anktivirati, to ću videti sa svojim timom, stranku iza sebe imam koja nije aktivna trenutno a verujem da imam šta ponuditi gradu i mojim stanovnicima.
