Sukob na Bliskom istoku izazvao je ozbiljne poremećaje na svetskom energetskom tržištu, što je dovelo do naglog rasta cena gasa i nafte. Kako se zaoštravaju tenzije između Irana i saveznika – Sjedinjene Američke Države i Izrael – berzanske vrednosti energenata beleže višegodišnje maksimume.
Evropski gas dostigao je 61 evro po megavat-satu, što je najviši nivo u poslednje tri godine, dok je cena nafte tipa Brent premašila 84 dolara po barelu. Dodatni pritisak na tržište usledio je nakon što je Katar obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) posle napada na ključna postrojenja, čime je sa globalnog tržišta uklonjeno oko 20 odsto ponude. Situaciju je dodatno zakomplikovala blokada transporta kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za promet energenata.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da bi nastavak sukoba mogao imati teške posledice po Evropu kada je reč o energentima, ali je naglasio da država neće dozvoliti nagli i nekontrolisani rast cena goriva u Srbiji. Kako je naveo, do petka, kada se utvrđuju nove cene naftnih derivata, moraju biti pronađeni mehanizmi koji će ublažiti pritisak na tržište.
Prema njegovim rečima, cena dizela na domaćim pumpama trenutno iznosi oko 200 dinara po litru, dok su berzanske kotacije već više i pokazuju tendenciju daljeg rasta. Ukoliko bi se taj rast u potpunosti preneo na maloprodajne cene, to bi izazvalo lančano poskupljenje drugih proizvoda i usluga.
Govoreći o gasu, naveo je da je cena na evropskom tržištu porasla za oko 45 odsto, dok Srbija raspolaže sa oko 519 miliona kubnih metara rezervi gasa u zemlji i Mađarskoj. Snabdevanje preko Turskog toka za sada funkcioniše bez prekida, a država ima i značajne zalihe nafte i naftnih derivata. Rafinerija radi redovno, što omogućava dodatnu stabilnost.
Ipak, ukazano je da postoje tehnička ograničenja u pogledu kapaciteta gasovoda, pa u slučaju prekida dotoka nije moguće iz skladišta povući maksimalne dnevne količine. Nadležni poručuju da će Srbija, ukoliko bude potrebno, reagovati interventnim merama kako bi zaštitila građane i privredu od posledica globalne energetske krize.
