Jedna od najmonumentalnih novosadskih građevina i svakako simbol Novog Sada jeste Banovina. Međutim, vremenom je prvi sinonim i asocijacija za ovo zdanje svakako postala sintagma „izvršna vlast“. Nasuprot njemu, preko puta bulevarskog šora, skriven je mali prostor, s potpuno drugom misijom. Mesto susreta Novosađana, ali i Vojvođana s Evropskom unijom već četiri godine.
To je Informacioni kutak Evropske unije (EU Info Point – EUIP), riznica mogućnosti, otvorena za sve građane željne saznanja i boljitka koje im nudi EU. Ako imate puno pitanja, nedoumica i ne znate za programe i fondove Evrope koji vam nude pomoć s ciljem poboljšanja i olakšanja sopstvenog života, onda je ovo mesto za vas. Razgovaramo s menadžerkom Jovanom Zdjelarević i Duškom Latas, osobom zaduženom za medije, kako ovaj Kutak pri Delegaciji EU u Srbiji funkcioniše. Prema njihovim rečima, EUIP nije pravno lice već jedna od tri kancelarije u Srbiji i svakako najbrža veza između građana i Delegacije EU odnosno same Unije.
– Ljudi najčešće dolaze da se raspitaju za konkretne vrlo lične, uslovno rečeno, probleme. Da li mogu da dobiju vizu, kako da im se finansira projekat, da li preko granice mogu da prenesu određenu robu… Uglavnom na formalno pravna pitanja koja se tiču države Srbije nemamo odgovor, ali znamo ko ga ima. Suština ovog posla je da ako ne znamo direktan odgovor, znamo na koju adresu da ih uputimo, gde će dobiti sve informacije. Nije redak slučaj da ljudi ne znaju koja su im prava, niti za čega su nadležne određene institucije. Ciljevi EUIP su da informiše i obrazuje javnost o pretpristupnom procesu Srbije ka EU, a s posebnim naglaskom na fondove i programe Evropske unije, a to je ono što je najvažnije jer od toga običan građanin može da ima najviše koristi. Dešava se da oni koji pokreću sopstveni biznis ne znaju da Razvojna agencija Bačka ima obuku za preduzetnike, niti da na državnom nivou postoji Razvojni fond kao ni da u Poslovnom inkubatoru funkcioniše Evropska mreža preduzetništva koja upravo pomaže početnicima gde mi i upućujemo ljude s idejom za pokretanje sopstvenog biznisa – objasnila je Jovana.
Zato ni ne čudi što su pojedinci s biznis idejom iskoristili programe, pola godine proveli u EU, stažirali u sličnoj maloj firmi, videli kako funkcioniše tržište, stekli određene veštine i to sve besplatno, a po povratku pokrenuli sopstveni posao. Stoga je nedavno pokrenuta kampanja „Moja priča“ u okviru koje se objavljuju primeri na koji način su naši ljudi iskoristili EU fondove za pokretanje biznisa. Za poljoprivrednike postoji IPARD program koji omogućava novac za ulaganje. Ako si mlad i studiraš postoji program Erazmus koji omogućava bez većih komplikacija studiranje u inostranstvu.
– Kad god imamo neka dešavanja, debate i projekte, ljudi dolaze. Stalno zovu i pišu mejlove, ali ipak mislim da ne znaju dovoljno koje su im sve mogućnosti na raspolaganju kao i da im mi u tome možemo pomoći. Često nas pomešaju sa Turističkom organizacijom Novog Sada koja se nalazi pored nas, pa traže karte Novog Sada i Fruške gore (smeh). Dešava se da samo otvore vrata i pitaju kad će Srbija ući u EU. Na svu sreću većih neprijatnosti nismo imali (smeh). Za posetioce imamo dva kompjutera na raspolaganju ukoliko traže informacije koje imaju veze s Evropskom unijom, u najširem smislu. Sve publikacije su besplatne, a i u Gradskoj bibilioteci postoji naš kutak kao deo mreže EUteka. Otvoreni smo svakog radnog dana od 10 do 19 sati i subotom od 10 do 15 časova, a aktivni smo i na društvenim mrežama gde najavljujemo sve događaje i konkurse – rekla je Jovana.
Duška naglašava da organizuju radionice za sve uzraste i da su vrlo posećene. Takođe, evidentna je saradnja s organizacijama iz civilnog društva na različitim temama i svaka je dobrodošla. Tu su i konferencije, predstavljanje izveštaja Evropske komisije, treninzi za brendiranje, početnike u privatnom poslovanju, pisanje projekata, radionica podkasta za mlade…i sve obuke su besplatne.
– Inicijativa može da krene od nas ka institucijama i pojedincima ili obratno. Svi projekti se sprovode u našem prostoru. Imamo saradnju sa svim institucijama u gradu i redovni smo učesnici raznih događaja poput Noći istraživača ili kad se obeležava Evropski dan jezika. Tu je i Evropska škola debate za srednjoškolce i studente gde osim veštine debatovanja uče kako funkcionišu institucije EU. Jednostavno, razvijamo saradnju sa organizacijama, pokrajinskim i institucijama lokalne samouprave sa kojima radimo na unapređenju informisanosti građana Vojvodine u vezi sa programima, projektima, fondovima EU koji im stoje na raspolaganju. Istakla bih akciju „Vrati prirodi – Pridruži se, posadi drvo“ u okviru koje se planira sadnja 10.000 stabala na teritoriji Vojvodine. Projekat finansira Delegacija EU u Srbiji, a realizuje se u saradnji s Exit fondacijom, Vojvodina šume, NP „Fruška gora“ i drugima. Tokom novembra se očekuje početak sadnje. Volonteri i dalje mogu da se prijave, ukoliko žele da doprinesu zdravijoj životnoj sredini, a organizovan je prevoz do lokacija sadnje – čuli smo od Duške.
Kad je reč o zabludama o time šta donosi ulazak u EU, prema Jovaninim rečima, dominira bojaznost da ćemo izgubiti jezik i kulturu. Što, kako kaže, naravno nije tačno jer se u Francuskoj i dalje priča francuski.
– Bar ljudi u Vojvodini treba da znaju da je to zabluda jer je ovde multikulturalna sredina. Ulaskom u EU, rakiju i kulen ćemo moći i dalje da pravimo, ali će za prodaju morati da se imaju sertifikati jer ne može da radi ko šta hoće. Jasno su definisana poglavlja o zaštiti potrošača i životne sredine. O vrednostima EU mogu da iznesem samo lični stav, a na prvom mestu, to su za mene različitost i tolerancija. Možda ljudi misle da će ih ulaskom u naše prostorije neko napasti stavom da je EU nešto najbolje na planeti čemu se možemo nadati. Trenutno ne postoji politički sistem koji je najbolji na zemlji, ali ono što je značajno da se nivo prava i pravde koji postoji u Srbiji znatno razlikuje od Evropske unije. I bilo bi nam mnogo dobro da preuzmemo, pre svega pravdu i poštovanje institucija koje postoje tamo, kao i tolerisanje razližitosti – zaključila je menadžerka novosadskog EU kutka.
Kad je reč o zabludama o time šta donosi ulazak u EU, prema Jovaninim rečima, dominira bojaznost da ćemo izgubiti jezik i kulturu. Što, kako kaže, naravno nije tačno jer se u Francuskoj i dalje priča francuski.
– Bar ljudi u Vojvodini treba da znaju da je to zabluda jer je ovde multikulturalna sredina. Ulaskom u EU, rakiju i kulen ćemo moći i dalje da pravimo, ali će za prodaju morati da se imaju sertifikati jer ne može da radi ko šta hoće. Jasno su definisana poglavlja o zaštiti potrošača i životne sredine. O vrednostima EU mogu da iznesem samo lični stav, a na prvom mestu, to su za mene različitost i tolerancija. Možda ljudi misle da će ih ulaskom u naše prostorije neko napasti stavom da je EU nešto najbolje na planeti čemu se možemo nadati. Trenutno ne postoji politički sistem koji je najbolji na zemlji, ali ono što je značajno da se nivo prava i pravde koji postoji u Srbiji znatno razlikuje od Evropske unije. I bilo bi nam mnogo dobro da preuzmemo, pre svega pravdu i poštovanje institucija koje postoje tamo, kao i tolerisanje razližitosti – zaključila je menadžerka novosadskog EU kutka.
Izvor Moj Novi Sad
