Nakon izložbi u Beogradu, Gračanici i najzad u Budimpešti, mladi naučnik, umetnik i student doktorskih studija, Filip Cvetković doktorand, zaokružio je turneju izložbe Pedagoškog muzeja „Sretenjski ustav“, koju je priredio u saradnji sa dr Aleksandrom Milovanović.
Filip je pokazao interesovanje za umetnost i kulturu od malih nogu, a karijeru je započeo radom u pozorištu. Tokom studiranja obavljao je poslove saradnika kancelarije za mlade GO Palilula u Nisu. Pored toga što je završio osnovne akademske studije na smeru opšte ekononomije, paralelno je završavao i akademiju na odseku za tehnološko umetničke studije. Svoje dalje školovanje nastavlja na master studijama Fakultetu za menadžment.
Svoj doprinos, Filip daje i radom na mestu recenzenta u Nacionalnom telu za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju Republike Srbije. Dobitnik je nagrade „Beogradski pobednik“ 2021. godine, za doprinos i razvoj kulture. Do sada je imao 11 izložbi sa savremenom tematikom, širom Srbije, ali i širom Balkana.
Po čemu se razlikuju izložbe u Gračanici i Budimpešti?
-Između ova dva grada postoji dijametralna razlika. Trenutna ne tako zavidna situacija na Kosovu i Metohiji utiče na to da postoji konstantna tenzija medju ljude, to definitivno nije zdrava i normalna atmosfera za življenje pod takvim uslovima. Budimpešta kao milionski grad koji pripada Evropi nudi sve suprotno. Opuštenost među ljude, malo vise osmeha i malo manje brige. Želim da iskažem radost koju sam osetio kada sam posetio oba grada. Gostoprimljivost, velikodušnost, nesebičnost jesu karakteristike našeg naroda ma gde god on živeo. Bio sam srećan kada sam na otvaranju izložbe ugledao dosta mladih ljudi koji zele da saznaju nešto vise o svojoj otadzbinu. Biću konkretan u svom odgovoru i apostrofirati da je razlika na nivou društva drastično velika. Građani Kosova i Metohije nemaju tu količinu “luksuza” da se osećaju slobodnima, što u Budimpešti to nije slučaj. Ostali segmenti izložbe nemaju neke posebne razlike . Srpski narod je uvek željan svoje kulture, moramo se zalagati i prezentovati sve naše kvalitete, to je način za očuvanje identiteta.
Šta je izložba u Budimpešti probudila kod posetilaca?
-Biću prvenstveno sebičan i izraziti svoje osećanje. Izložbeni prostor Tekelijanum na dan otvaranja bio je pun ljudi i omladine, prvenstveno sam osećao veliku odgovornost šta ću govoriti, a zatim sam primetio znatiželju sto me dodatno inspirisalo. Verujem da je kod publike izložba “Sretenjski Ustav” probudila želju za znanjem, istraživanjem, nostalgiju sa svojim rodnim krajem. Veliki broj Srba živi u Mađarskoj, svako dešavanje koje se tiče srpske kulture, tradicije postoji zainteresovanost da podrže događaj. Uz pomoć Srpske pravoslavne crkve i Eparhije Budimske kao i Ambasade Republike Srbije u Mađarskoj organizacija izložbe bila je na visokom nivou, sve je proteklo i verujem da su utisci publike bili pozitivni. Čast i zadovoljstvo je moje bilo što sam imao prilike da prikažem izložbu.
Imali ste izložbe širom Balkana, koja je Vaša sledeća odrednica?
-Moja prethodna iskustva jesu bila vezana za Balkan i iz izlaganje na Balkanu, mislim da ću se i ovog puta zadržati u tim okvirima svakako želja postoji da to budu i neke malo dalje odrednice. Smatram da Srbija ima istoriju kojom mora i treba da se hvali ne samo na prostoru Balkana nego i šire. Bio bih skroman ako ne bih rekao da bi mnoge države na mnogo drugačiji način koristile svo kulturno blago koje Srbija poseduje. Srbija je država u kojoj se rodilo čak sedamnaest rimskih imperatora, o tome treba da se govori i to je dokaz našeg postojanja kao naroda na prostoru Balkana. Nakon Beograda, Gračanice i Budimpešte naredna stanica biće neka od država iz okoline, kada termin bude preciziran biće mi zadovoljstvo da obradujem sve zainteresovane da dodju i posete izložbu.
