U današnjem intervjuu razgovaramo sa Filipom Pajićem, osnivačem i idejnim tvorcem podcasta Psiholog i ja. Ovaj jedinstveni podcast nastao je iz iskrene želje da se psihološke teme učine dostupnijim i bližim svima, a posebno mladima, koji se sve češće suočavaju sa izazovima savremenog života bez dovoljno prostora za razumevanje i podršku. Kroz otvorene razgovore, učešće stručnjaka iz različitih oblasti i interakciju sa publikom uživo, Psiholog i ja teži da razbije tabue o mentalnom zdravlju i podstakne ljude na lični razvoj i brigu o sebi. U razgovoru sa Filipom otkrivamo kako je ideja nastala, na koji način se biraju teme i gosti, kao i kako podcast planira da ostavi dugoročan trag u zajednici.
Šta vas je inspirisalo da pokrenete podcast Psiholog i ja i kako ste osmislili njegov koncept?
Ideja za podcast Psiholog i ja nastala je iz razgovora sa mojom dragom koleginicom Aleksandrom Rajčetić, master psihologom i psihoterapeutom u edukaciji. Oduvek smo želeli da psihološke teme približimo svima, a posebno mladima, jer smatramo da se mnogi aspekti mentalnog zdravlja i svakodnevnog života često podrazumevaju, ali se ne analiziraju na pravi način. Naš cilj je da kroz edukaciju i otvorene razgovore podstaknemo brigu o mentalnoj higijeni i osnažimo ljude da bolje razumeju sebe i svet oko sebe.
Koncept podcasta je osmišljen tako da u svakoj epizodi pored mene učestvuje psiholog ili psihoterapeut, kao i stručnjak iz oblasti koja je tema razgovora. Verujemo da psihologija prožima sve aspekte života, pa želimo da svaki problem sagledamo iz različitih uglova. Na primer, u prvoj epizodi pod nazivom “Ishrana: mozak, emocije i tanjir”, pored psihološkog aspekta ishrane, ugostili smo i iskusnog fitnes trenera koji nam je pomogao da razumemo praktične izazove i strategije za zdrav odnos prema hrani.
Posebno smo ponosni na to što će svako snimanje pratiti i publika uživo. Smatramo da direktna interakcija sa slušaocima dodatno obogaćuje razgovor, omogućava postavljanje pitanja i otvara prostor za još dublju diskusiju. Na taj način, podcast neće biti samo informativan, već i dinamičan i interaktivan, pružajući priliku da se različite perspektive uključe u dijalog.
Kroz ovakav pristup, težimo da spojimo teorijsko i praktično znanje i ponudimo slušaocima konkretne savete koje mogu primeniti u svakodnevnom životu. Verujemo da otvoren i iskren razgovor može doprineti boljem razumevanju sebe i drugih, i radujemo se što ćemo kroz Psiholog i ja zajedno istraživati važne teme koje oblikuju našu stvarnost.
Ovom prilikom, pored Aleksandre, želim da posebno istaknem i zahvalim se ljudima koji daju izuzetan doprinos u snimanju i montaži zvuka i videa – Milošu Studenu, Milanu Nikoliću i Predragu Čapi. Momci, hvala vam na trudu i posvećenosti!
Koje su najčešće zablude o mentalnom zdravlju u našem društvu i kako ih planirate razbiti kroz ovaj podcast?
U našem društvu postoji mnogo zabluda o mentalnom zdravlju koje često otežavaju ljude da traže pomoć ili prepoznaju ozbiljnost problema. Jedna od najčešćih zabluda je da su mentalni problemi nešto čega treba da se stidimo, kao i da je „normalno“ osećati se loše i da ćemo to proći sami. Takođe, mnogi ljudi veruju da su mentalni problemi „slabost“, i da je dovoljna samo volja da se prevaziđu. Zbog tih stavova, ljudi se često osećaju izolovano i nesigurno u vezi sa svojim emocionalnim zdravljem, a istovremeno ignorišući stvarne simptome.
Jedan od ozbiljnih problema koji se sve više javlja, a na koji želimo da obratimo pažnju, jeste dopaminska zavisnost. Svi smo svesni uticaja tehnologije na naš život, ali malo ko razmišlja o tome kako stalna izloženost društvenim mrežama, video-igrama, instant zadovoljenju potreba i preteranoj stimulaciji utiče na naš mozak. Dopamin, koji je povezan sa sistemom nagrade, postaje preplavljen stalnim izvorima nagrada, što može dovesti do toga da postanemo zavisni od tih trenutnih zadovoljstava, a to naravno ima ozbiljne posledice na naše mentalno zdravlje. Ovaj fenomen postaje ozbiljan izazov, jer ometa naše sposobnosti da se fokusiramo, da razvijemo dublje emocionalne veze i da se nosimo sa svakodnevnim stresovima.
Kroz Psiholog i ja, želimo razbiti ove i slične zablude. Naš cilj je da prikažemo mentalno zdravlje kao nešto što se treba negovati svakodnevno, baš kao što vodimo računa o fizičkom zdravlju. Kroz otvorene, iskrene i edukativne razgovore sa psiholozima, psihoterapeutima i stručnjacima iz različitih oblasti, želimo podstaći ljude da prepoznaju važnost mentalnog zdravlja, da se ne stide tražiti pomoć i da shvate da je to potpuno normalno i korisno.
Pored toga, trudićemo se da ljudima pokažemo kako mentalno zdravlje utiče na sve aspekte njihovog života – od odnosa sa partnerom i porodicom, do uspeha na poslu i lične sreće. Sve ove teme ćemo razmatrati kroz konkretne primere i praktične savete, kako bismo razbili mitove, uključujući i one o dopaminskoj zavisnosti, i pokazali da je briga o mentalnom zdravlju osnovna komponenta zdravog i srećnog života.
Na koji način birate teme i goste za emisije? Da li postoji neka tema koju posebno želite da obradite?
Teme za emisije biramo na temelju onoga što smatramo da su aktuelni problemi, koji su kako relevantni, tako i interesantni široj publici. Prvih nekoliko tema smo izabrali interno, oslanjajući se na naše iskustvo i mišljenje, kao i želje članova tima koji su uključeni u kreiranje podcasta. Uz to, trudimo se da biramo teme koje ne samo da su važna pitanja u društvu, već i one koje će biti lako razumljive i korisne našim slušaocima.
Kroz vreme, kako se podcast bude razvijao, planiramo da budemo sve konkretniji u pristupu, ali ćemo uvek ostati fokusirani na to da teme budu pristupačne i korisne. Naša želja je da kroz otvoren i edukativan pristup omogućimo ljudima da se povežu sa temama, ali i sa našim gostima.
Jedna od ključnih tema kojoj ćemo sigurno posvetiti pažnju je krizni period kroz koji mnogi mladi ljudi prolaze, naročito u drugoj polovini dvadesetih godina. Ova faza života, koja se često karakteriše nesigurnostima, pitanjima o karijeri, identitetu i ličnim vrednostima, zahteva poseban pristup. Kroz razgovore sa psiholozima, psihoterapeutima i stručnjacima iz drugih oblasti, želimo da istražimo uzroke ove krize, kao i načine kako se mladi ljudi mogu nositi sa njom, kako bi prošli kroz ovu fazu života sa što manje stresa i nesigurnosti.
Međutim, kroz sve ove teme, takođe želimo da naglasimo da su za mnoge probleme u životu ljudi sami odgovorni. Shvatiti da imamo kontrolu nad svojim reakcijama, odlukama i životnim putem je ključ za izlaz i uspeh. Naša želja je da podstaknemo ljude da shvate da je prava snaga u njihovim rukama i da je promena moguća, čak i u najtežim trenucima. Ovaj aspekt lične odgovornosti biće centralan u mnogim razgovorima, jer verujemo da je to prvi korak ka pronalaženju rešenja i postizanju pozitivnih promena.
Kako izgleda proces pripreme jedne epizode – od ideje do finalne realizacije?
Prvo, analiziramo aktuelne i relevantne teme koje su interesantne našoj publici. Trudimo se da svaka tema bude edukativna i praktična, sa jasnim ciljem da pomognemo slušaocima u njihovom ličnom razvoju.
Na osnovu izabrane teme, biramo stručnjake – psihologe, psihoterapeute, kao i eksperte iz drugih oblasti – koji mogu doprineti dubljem razumevanju date teme.
Pripremamo otvorena pitanja koja omogućavaju gostima da podele svoja iskustva i znanje na jasan i pristupačan način, čime se podstiče zanimljiva i korisna diskusija.
Na dan snimanja postavljamo studio i dočekujemo publiku. Snimanje se odvija u opuštenoj atmosferi, ali sa jasno definisanim ciljem da se tema obradi na ozbiljan i edukativan način, pružajući svim učesnicima priliku da se izraze.
Nakon snimanja, epizoda se obrađuje i montira radi osiguranja vrhunskog kvaliteta produkcije. Zatim kreiramo promotivne materijale i delimo najave putem društvenih mreža i drugih kanala, kako bismo stigli do što većeg broja slušaoca, pre konačnog objavljivanja epizode.
Da li će podcast imati interakciju sa publikom, na primer kroz postavljanje pitanja ili sugestije tema?
Naravno, jedan od naših ključnih ciljeva je da se istaknemo upravo kroz direktnu interakciju sa publikom. Naš pristup omogućava da publika ne bude samo pasivni slušalac, već aktivni učesnik celokupnog procesa. Evo kako ćemo to ostvariti:
Publika će imati mogućnost da prati ceo tok snimanja u udobnoj i opuštenoj atmosferi. Tokom snimanja, prisutni će moći da postavljaju pitanja, daju komentare i čak sugerišu dodatne aspekte teme koje bi želeli da čuju.
Svaka epizoda će imati posebno predviđen segment posvećen interakciji, gde će se direktno obrađivati pitanja koja publika postavi. Na taj način, slušaoci dobijaju priliku da dobiju odgovore u realnom vremenu, a naši gosti i stručnjaci mogu da dodatno razjasne i prodube temu.
Pored postavljanja pitanja tokom snimanja, omogućićemo publici da putem društvenih mreža i drugih kanala sugeriše teme koje žele da se obrade u budućim epizodama. Ovo će nam pomoći da sadržaj bude još relevantniji i usklađen sa interesovanjima i potrebama naše publike.
Interakcija sa publikom nije samo način da se prenesu informacije, već i prilika da se izgradi zajednica gde svi učesnici – kako slušatelji, tako i gosti – mogu da se povežu i međusobno inspirišu. Takav pristup doprinosi stvaranju osećaja pripadnosti i zajedničkog rasta, što je ključno za dugoročni uticaj podcasta.
Kroz ovakav model, želimo da omogućimo da svaka epizoda bude dinamična, interaktivna i prilagođena interesovanjima publike, čime doprinosimo boljem razumevanju tema, a istovremeno jačamo vezu između stručnjaka i slušalaca. Ovakva direktna komunikacija pruža publici jedinstvenu priliku da, iz prve ruke, čuju odgovore, upoznaju goste i povežu se sa njima, što značajno doprinosi ukupnom kvalitetu i uticaju našeg podcasta.
