Uzbudljiva premijera filma „Jorgovani“ sinoć je privukla pažnju svih ljubitelja filmske umetnosti u prepunoj novosadskoj “Areni Cineplex”, gde su crvenim tepihom prošetali glumački par Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić, koji su briljirali u glavnim ulogama. Prema izveštajima bioskopske uprave, više od 600 ljudi prisustvovalo je premijeri ovog domaćeg ostvarenja, a sala je bila rasprodata danima unazad.
Dramatična komedija koju je režirao Siniša Cvetić već je privukla pažnju širom Srbije, a za one koji još nisu imali priliku da je pogledaju, film je dostupan u bioskopskim salama.
Pored sjajnih glumaca Slobode Mićalović i Ivana Bosiljčića, uloge su tumačili i veliki glumački talenti poput Gordana Kičića, Milutina Mima Karadžića, Isidore Janković, Jovana Jovanovića i drugih.
Novinari našeg portala imali su to ekskluzivnu priliku da povodom premijera filma razgovaramo s glavnim glumcem Ivanom Bosiljčićem, o njegovom povratku na filmsko platno, kao i u utiscima i ulozi u filmu “Jorgovani”, te dubokim emotivnim slojevima koje ova priča otkriva.
Kakve su vaše prve impresije nakon premijere sinoć u Beogradu, večeras u Novom Sadu?
– Mis smo film gledali na zatvorenoj projekciji pre dva meseca i već sam tada bio iznenađen kako je film „neuhvatljiv“, neverovatno zabavan, ali morate dobro da promislite šta ste videli. Već se vidi da je ovo jedan ozbiljan autorski film, koji je istovremeno već voljen film.
Kako je vratiti se na film?
– Vrlo uzbudljivo, pogotovo u ovakvom društvu, pre svega mislim na Slobodu Mićalović. Mi smo kolege koji imaju istu meru posvećenosti jer za dvadeset godina profesionalne karijere to se nije uopšte promenilo, a iz perspektive mladog Davida Jakovljevića i Siniše Cvetkovića, našeg reditelja i scenariste, ovo je bilo onako baš za tumačenje. Malo sam bio u nekoj strepnji kakvu će to vrstu šoka koji ovaj film nosi, a to je ta demistifikacija svega što smo mi radili pre pednaest godina kroz Mir-jam serije je – kako će publika reagovati, međutim, svima je jako zabavno u kakve ljude smo se mi pretvorili i šta smo spremni da kažemo… Ono što je specifično za ovaj film da je jedan od retkih projekata koji neće imati svoju televizijsku varijantu, u smislu da se neće biti pretvorena u seriju.
Kako je glumiti sa Slobodom Mićalović u filmu koji se bavi kompleksnošću i realnim stanjima na filmskoj sceni, za razliku od prethodnih gde ste glumili u melodrami i romantizovanoj priči?
– Ovo je jako blisko nama i našim životima, ovo bilo je daleko delikatnije za pričati, i dalje nije sve za priču iako se puno zna, postoje stvari koje se ne tiču publike. Treba izabrati najbitnije stvari, publici je najzanimljivije kad glumci pričaju publici anekdote sa snimanja. Znajte, kad god se smejemo glumačkim anekdotama, da u njima ima doze gorčine, doza nečega što ima nešto težine. Ovaj film je i jako zabavan ali i ima jednu gorku prinovu koju malo kasnije shvatite, ali ništa bolno, samo da vidimo da niko nije bezbedan u ovom svetu.
Videli smo šta film demistifikuje kada je gluma u pitanju, ali šta film demistifikuje kada je jedan savremeni muškarac u zrelom dobu u pitanju?
– Ovo je vrlo široka tema, svako zrelo doba doživljava na svoj način, ali ono što ja želim svakom ko upadne u zamku u tom osetljivom periodu je da dođe do nekog vida pokajanja, kao što naš junak dolazi do jednog žestokog pokajanja. Tom pokajanju ga vode njegovi najbolji prijatelji, a to nam je jedna važna poruka u životu, da u šta god da upadnemo imamo jedan krug ljudi koji može da nas ponese iz svega toga. To je poruka moga lika, početak je mnogo zabavan, svašta se desi u toku filma, to će publika videti, do toga da čovek potpuno transparentno izgovara „žao mi je, kajem se“ i da posle toga skroz procveta.
Koliko je bilo održati zanimljivost filma obzirom da je sniman na jednoj lokaciji?
– Kada sam čitao scenario, to je delovalo malo fermetično, ali pošto sam ja gledao prošli film Siniše Cvetkovića „Usekovanje“, koji je još „zatvoreniji“ – on se nalazi u jednom stanu za jednim stolom, a ovde smo bar imali prostor i neke kuće u kojima se dešava party.
