Novo ime a stara stranka? Kako je na redovnoj skupštini stranke NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora) doneta odluka o političkom zaokretu, a za predsednicu stranke izabrana Ivana Vujasin, kako bi formirala novi tim i u skladu sa novom politikom, sada ponudila odgovor, a to je ISTINA. Borba za ženska prava, legalizacija prostitucije kao i legalizacija kanabisa samo su neki od ciljeva stranke. Odbornica u novosadskoj skupštini ispred stranke Istina, odgovorila nam je na pitanja o ciljevima stanke kao i gde vidi Srbiju u budućnosti.
Nalazimo se u parku blizu stana gde živite. Koliko ste zadovoljni uređenošću ovog dela grada?
Delom jesam zadovoljna, ali tu ima još dosta toga da se popravlja i unapređuje. Jedan od najvećih problema stanara ovog kraja jesu napušteni psi.
Mi taj problem hoćemo da rešimo zato što bi to bio pokazatelj da je Srbija uređena i organizovana država. Od devedesetih se umesto organizacije dešavala agonizacija Srbije. Primer napuštenih životinja to lepo ilustruje pošto imamo zakon za koji je pitanje da li se primenjuje? Na ulicama je sve više pasa, koji lokalne samouprave koštaju ne samo zbog naplate odštete zbog ujeda pasa, već i zbog troškova njihovog hvatanja i sklanjanja. Imamo neprijavljene odgajivačnice koje ne plaćaju porez, imamo pse koje neko kupi i onda ih izbaci napolje. Po zakonu to je kažnjivo. Deca u porodici trebalo bi da izrastaju u srećnije i odgovornije ljude, ali ako vide da im roditelji kupe psa, pa ga izbace na ulicu kako će se ta deca formirati? Da li će razviti osećaj odgovornosti? Da li će se naučiti bliskosti? Da li će sutra i oni izdati nekoga? I ovaj park u kojem smo sada, mi moramo da sačuvamo pošto se on odavno formalno ne vodi više kao parkovska površina. Isto kao što je propisano koliko najniže plafon sme da bude u građevini, kako se ljudi ne bi osećali neprijatno, tako se zna koliko mora biti zelenih površina da se ljudi ne bi osećali anksiozno. Zdravo okruženje je bitno za sreću i za zdravu porodicu. A ljudska sreća i zdrava porodica su osnovni motiv mog bavljenja politikom.
Kakav je po Vama položaj žena u politici u Srbiji?
Mislim da je jako dobro što je pre prethodnih izbora promenjen zakon tako da je zakonski minimum pomeren sa trećine na najmanje 40 odsto zastupljenosti žena na izbornim listama.
To je dobar početak, ali to ne sme biti i kraj. Jedna od specifičnosti naše stranke je to da smo mi možda jedina partija u Srbiji koja se obraća ženama, borimo se za njihova prava i zalažemo se da im se da moć u ruke, ne da bi dominirale već da bi bile ravnopravne. Mi smo samoinicijativno uveli princip da na našoj listi zastupljenost žena bude 50 posto, tako da se zalažemo da to kao pravilo uđe i u neku sledeću promenu Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Položaj žena je danas bolji i u politici i u društvu, ali se tu mora još puno raditi. Ovo je još uvek muški privilegovano društvo i to možemo da vidimo po procentu odbornica u lokalnim skupštinama, procentu žena koje su na čelu opština ili gradova.
Zakoni su tu da se poštuju, a manji procenat žena u lokalnim parlamentima, od onog koji je bio na listama kako je to propisano zakonom delom je i zato što se nakon izbora neke žene povuku sa listi i ustupe mesto svojim muškim kolegama. Nije samo stvar u donošenju dobrih zakona, već i u njihovoj primeni. Nas čeka veliki i naporan rad ne samo na kampanji za bolje zakone, već i da se ti zakoni i ispoštuju.
Kažete da ste za zdravu porodicu, a zalažete se za legalizaciju prostitucije i marihuane?
Mi tražimo legalizaciju komercijalnog seksualnog rada, uključujući i muški. Ne znam koliko znate ali između dva rata u centru Novog Sada je, pored sadašnjeg hotela Vojvodina, postojala „Kuća sa muškom poslugom“ za usluge damama, u koju je muškarcima koji nisu u njoj bili zaposleni ulaz bio zabranjen.
Tržište seksa na kojem se obrće veliki novac postoji, samo je sada ilegalno. Legalizacijom mi bi najpre omogućili da žene koje ne žele da se time bave, iz toga mogu i da izađu. Zato je potrebno ponuditi im alternativu u vidu nekog drugog posla i podršku za integraciju u društvo, ako im je to potrebno. Isto tako, ne bi ni svako mogao da dobije dozvolu da se time bavi. One koje stvarno žele da to rade imale bi redovne lekarske kontrole, psihološku pomoć, zakonski regulisan status uključujući i radni staž i zdravstvenu zaštitu. Time one stvarno imaju svoj život u svojim rukama i realnu mogućnost izbora, koju sada nemaju. A sve to može da se plati iz poreza koji se sad na tu delatnost ne plaća, već ilegalnim tokovima ide u džepove kriminalaca.
Porodica je mesto gde stičemo prva životna iskustva i učimo se šta je društvo, koje su njegove vrednosti i kako da se mi u njemu snalazimo. Zdrava porodica je ona u kojoj se neguje razumevanje i poštovanje, gde se stimuliše kreativnost i sposobnost i gde deca dok rastu dobijaju ljubav. Prodaja tela za novac i drogiranje često nisu onaj pravi problem, oni su posledica problema koje neko vuče kao traumu i to veoma često potiče iz porodice. Prodaja tela i prepuštanje raznim osobama nije u nekim slučajevima motivisano ni željom da se zaradi novac, ni seksualnim zadovoljstvom, već potragom za ljubavlju koju neko nije dobijao kao dete. Danas su roditelji prezauzeti, često rade i po dva posla, a sa decom im vreme provode bebisiterke ili animatori u igraonicama. Mi moramo obezbediti uslove da roditelji imaju dovoljno vremena da ga kvalitetno provode sa svojom decom. Što se tiče kanabisa mi se zalažemo za potpunu legalizaciju. U Amsterdamu, na primer, gde je kanabis legalan živi i dosta ljudi kojima je kanabis bio pred nosom ceo život, ali ga nikad nisu probali, isto kao što i ovde postoje ljudi koji nikad nisu pili alkohol ili probali duvan, iako su svuda lako dostupni. Šta više, iskustva zemalja koje su ga legalizovale pokazala su da je procenat mladih koji koriste kanabis veoma opao.
Govorite li o kanabisu koji se koristi rekreativno ili medicinski?
U ovom zalaganju mi se zalažemo za potpunu legalizaciju, ali nam je naglasak na medicinskoj upotrebi kanabisa. Mi smo odgovorni političari i ne želimo da se u lečenju koristi bilo šta što nije medicinski dokazano i provereno. Zato pozivamo ne samo na legalizaciju, već i da se sva istraživanja i studije o lekovitim učincima kanabisa, rađena u svetu, pregledaju i da se istraživanja obavljaju, a neka svetska ponove i u Srbiji. Tamo gde se dokaže da kanabis leči, ili da može da se koristi kao pomoćno sredstvo pri terapiji, tražimo da se uvede u medicinsku praksu u Srbiji. Time bi naši lekari koji bi radili na takvim ispitivanjima dobili međunarodnu afirmaciju, a mi bi mogli da na vreme zauzmemo poziciju i da budemo regionalni centar za primenu kanabisa u lečenju kako domaćeg stanovništva, tako i stranaca. Što je dobro i po zdravlje građana, ali i po budžet i međunarodnu afirmaciju Srbije.
Koliko je ozbiljno da vašu politiku zasnivate na samo te dve stvari? Da bi porodice bile srećne moraju i plate da budu zadovoljavajuće. Budžet ne može da se puni samo od kanabisa i prodaje seksualnih usluga, zar ne?
Te dve teme su najupadljivije i ljudi se obično vežu za njih, ali mi nudimo ekonomska rešenja koja su zasnovana na ozbiljnim analizama. Treba sagledati, gde sve možemo smanjiti troškove i gde su neiskorišteni potencijali za prihod. Recimo, Vojvodina i Mačva su bogati geotermalnim vodama koje se gotovo i ne koriste. Tu ne mislim samo na banjski i welness turizam kao u Mađarskoj, koji je isto nešto što bi razvijali. Mislim i na korišćenje za jeftino grejanje stanova i javnih ustanova čime bi ljudima smanjili mesečne troškove i mislim na korićenje u poljoprivredi za grejanje plastenika što po studijama otvara mogućnost za veliki broj radnih mesta. Mi gledamo u budućnost i kakve se promene upravo dešavaju u svetu. Srbija bi morala da razmišlja kakav će svet biti za 10 godina i da radi na tome da tada bude konkurentna na osnovu poteza koje će sada donositi i koji bi trebalo da budu temelj za poziciju Srbije u svetu tada.
Kako Vi onda vidite Srbiju u budućnosti?
Onako kako i piše u zadnjoj stavci na našem flajeru. Kao zemlju u kojoj je ljubav pobedila. Posledice ratova i ove krize u kojoj se upravo nalazimo, verovatno se još dugo neće isceliti. Ljudi su istraumirani, uplašeni i zato besni i agresivni. Ne želim da živim u Srbiji tužnih i besnih ljudi, hoću da živim u Srbiji gde su ljudi srećni i dobri, a svet je poštuje. Posao političara nije da rade za sebe, već da rade na uslovima da ljudi budu srećni i da im je dobro. Tek onda može i sme da bude dobro i političarima.
Više informacija o stranci kao i zanimljive članke možete pronaći na sajtu stranke ISTINA.
Borbom za Dunav borimo se i za sebe
Autor: Stojan Ćutilo
Zabranjeno preuzimanje sadržaja u celosti ili njegovih delova i dalja redistribucija bez dozvole vlasnika autorskih prava i linkovanja na sajt.
