Kada razgovarate sa Karmen Krivokapić pitanja vam se sama nameću, a odgovora nikada ne manjka.
Koje su prednosti, a koje mane ženama u ugostiteljstvu, zašto su društvene mreže važne za posao, ko su blogeri 21 veka, na sva ova, ali i mnoga druga pitanja, jedinstvena Karmen.
Uživajte bar deo onog koliko smo nas dve dok smo „pretresale“ aktuelne teme.
Da li smo ono što jedemo?
Čovek je po prirodi „svaštojed“, e sad, to se kroz vreme, vekove menjalo. Sada u ovom našem najnovijem vremenu neko zbog zdravlja, neko zbog svoje osvešćenosti, neko zbog mode bira određenu vrstu ishrane.
Ja lično i po opredeljenju i po krvnoj grupi više plačem kad ne mogu da jedem slatko ili testo nego meso, dakle da imam vremena da se posvetim samo ugađanju sebi i svojoj ishrani jela bih svašta od voća, povrća, žitarica i od životinjskog porekla zadržala bih jaja, sireve i jogurt.
Ja sam od voća lubenica, a od povrća sam mix zelenih salata i kupus.(osmeh)
Koje je omiljeni jelo koje volite da spremite, a koje da pojedete?
Najviše volim da spremam paste i brza „ala kineska jela“, rižoto ali pravi, a samim tim i da ih jedem i uz svaki obrok volim da napravim neku ludu salatu. U poslednje vreme mi se sviđaju zelene salate u kombinaciji sa sirevima i grilovanim voćem posute orašastim plodovima i prelivene dresingom koji sama pravim (kuvam sama aceto-kremu pa u nju dodam dobro maslinovo ulje i sveže začinske biljke).
Svakodnevno novi recepti, kuvari, blogeri? Da li sve to 21 vek nosi sa sobom?
To što je doneo 21 vek u gastronomiji je čudo, svetsko čudo što bi rekli.
Po meni je gastronomija umetsnost i spoj nasušne potrebe i uživanja,ali i sloboda i mašta su neograničen. Ko voli može da uživa i u pripremi i u konzumaciji, u fotografisanju, prezentaciji i sve to je sad olakšano i dostupno svima, svuda u svetu preko tv, youtuba i društvenih mreža. Tako da se ceo svet što se hrane tiče spakovao u jednu šerpu i to je super. Marketi su super snabdeveni i kod nas pa komotno ovde kod nas možete pripremiti i uživati u japanskoj ili meksičkoj itd kuhinji, a to je skroz kul. Podržavam sve blogere i kuvare u njihovoj prezentaciji hrane i širenju recepata.
Odvajaju oni baš dosta svog vremena i posvećeni su tome, a rezultat je da se na našim kućnim trpezama više ne vrte 3,4 jela u krug.
Koliko su društvene mreže važne za posao?
Za nas ugostiteljski jako važne. To je ozbiljan vid reklame koji znači, jer prvo vidimo okom, pa posle ručkamo uživo.
Za ostale delatnosti je to sad neophodno, da ne kažem obavezno. To je sad prozor u svet!
Šta je najvažnije u ugostiteljstvu?
Dve stvari u mom slučaju.Sama reč kaže biti ugostitelj odnosno ugostiti svakog ko dođe na najbolji moguĆi način, da mu ne bude žao što je baš tvoj restoran odabrao i tu pare ostavio.
I NARAVNO,DA RADO DOĐE OPET!
A da bi to bilo tako, treba voleti taj posao i napraviti tim ljudi koji takođe vole i profesionalno rade. Malo je sad u ovo vreme kod nas to teko, o ali to je druga tema…
U kojoj meri gosti lokala uticu na njegov uspeh?
Utiču i sve je to povezano. Trend, ambijent, ko je vlasnik lokala, ko svira, ko je menager. Onda ono sve iz predhodnih pitanja kad se uveže i poveže, energija svih nas to je to.
E sad, trendi lokala ima puno, ali budu i nestanu za par godina, što mi je žao, volela bih da je u Novom Sadu više starih kafana, u Beogradu ih još ima i jako sam srećna zbog toga.
Koliko je ženi zapravo teško, odnosno lako u ugostiteljstvu?
Zavisi na kojoj je poziciji žena u ugostiteljstvu, neke situacije su lakše ženi, a neke Bogami mnogo teže. Kad mi je teško setim se onih Italijanki u porodičnim italijanskim restoranima, budem sama sebi na kraju smešna.
Vaš partner se reklo bi se, odično nosi sa vašim poslom?
Moj partner je meni, a i ja njemu podrška u svemu.
Ima sigurno stvari u mom poslu koje mu se ne sviđaju. Volim da saslušam njegovo mišljenje i naravno, kao svaki Ovan uradim po svom, pa mu posle kukam i priznam da je bio u pravu.
Od tebe smo uvek navikli na iznenađenja, jel nam spremaš nešto novo u periodu koji nam sledi?
Spremam iznenađenje naravno, odnosno imam plan sa svojim partnerima na svim poljima. Ugostiteljstvo spojeno sa kulturom-muzikom, na do sad neviđen način kod nas, a i u proizvodnji hrane, opet imam neki lud proizvod, naravno od Luka, jer meni nije izazov da napravim ajvar ili džem od kajsije, a ni običan restoran koje god kuhinje.
E sad zamisli, samo šta sam to smislilaaa…
Koliko je pandemija uticala na društvene živote ljudi, a koliko na ugostiteljstvo?
Na žalost, uticala je na sve, ali u ljudima je da se bore, za sebe, porodice, posao. Što se tiče ugostitelja sve vreme su bili prvi na udaru kao da se pandemija samo po kafanama kreće, ali to je sad tema koju bolje da ne počinjemo.
Ne sviđa mi se trend otuđvanja ljudi jedih od drugih i to kod nas neće proći. Bitno je živeti slobodno i bez sraha uvek u svim situacijama.
Da li mislite da ce se stvari ikada vratiti „u normalu“ posle pandemije?
Nema šta da se vraća, idemo napred, ni ne znam da li je ono pre pandemije sve bilo „normala“, treba samo da nam nakon svega bude bolje.
Kako ste Vi ličnim primerom podneli sve sto nas je zadesilo?
Svakave faze sam prošla od kad traje pandemija. Najviše pričam sama sa sobom i sa bliskim ljudima koji su na istoj talasnoj dužini kao i ja i tako se trudim da funkcionišem koliko god mogu normalno.
Puno ljudi koje poznajemo na žalost izgubilo je bitku sa ovom bolešću…
Najteže pitanje od svih ti je ovo.
Svi smo u ovom ludilu ostali bez neke bliske i drage osobe. Svaki taj gubitak je bio težak, meni najteži odlazak našeg vrhunskog muzičara Aleksandra Banjca.
Bili smo spontano jako dobri prijatelji, kolege, saradnici. Trudim se da razumem i da mislim da je otišao na neku super turneju po univerzumu i da ćemo se tamo opet sresti, družiti, pevati i svirati.
Imate li neku poruku za sve Novosađane
Poruka Novosađanima, a i svim ljudima na planeti je da se više volimo, podržavamo, empatišemo i združimo, samo tako ćemo trajati
