Lazar Radovanović o svom ulasku u preduzetništvo, osobinama koje su neophodne za uspeh, velikim izazovima koji su ga pratili, odolevanju gordosti pri uspesima, proširenju posla, porodici i njihovoj podršci…
Lazar Radovanović je diplomirani ekonomista i uspešni preduzetnik iz Novog Sada, suprug i otac dvoje dece. Pre nego što je upisao studije, profesionalno je trenirao fudbal i osmišljavao sebe kao uspešnog sportistu u nekom inostranom klubu. Međutim, kako se život odvija sam po sebi, dok mi pravimo planove, Lazar ostaje u Srbiji i odlučuje da upiše fakultet, pa ga uspešno i završava.
Paralelno sa studijama Lazar je radio i trenirao fudbal, te se zahvaljujući sposobnosti, smelosti i dobroj organizaciji nije morao odreći ni jedne od tih svojih uloga. Ispostavilo se, kako kaže, da je svaka odluka koju je doneo bila ispravna i dobro promišljena. Ubrzo otvara palačinkarnicu Miki Maus, jednu od najboljih i najposećenijih palačinkarnica u gradu, a u zajedništvu sa suprugom i taštom i salon Studio lepote Anita M.
Ova zanimljiva priča o mladom, sposobnom i upornom čoveku može da posluži kao inspiracija i svim drugim mladim ljudima koji tragaju za sobom, nailaze na velike životne dileme, ali i prepreke na putu do cilja i uspeha.
Kako i kada si došao na ideju da studiraš poslovnu ekonomiju?
Nakon završetka srednje škole, napravio sam dužu pauzu pre nego što sam se odlučio na taj korak, misleći da ću postići izvestan uspeh u sportu. Dobijao sam razne ponude i pomislio sam da bih uz treniranje fudbala u nekoj nižoj inostranoj ligi mogao istovremeno da radim i zarađujem. Premda sam se tokom srednjeg obrazovanja potpuno posvetio sportu, u tom periodu sebe nisam video kao budućeg studenta. Međutim, kako u životu ne ide sve baš onako kako planiramo, ja sam, spletom okolnosti, ipak ostao u Srbiji, te sam nastavio ovde da treniram i da radim.
Svestan svojih potencijala, nisam želeo da dopustim da se na moje obrazovanje po završetku srednje škole stavi tačka.
Imao sam mogućnosti da upišem fakultet, jer sam zarađivao, a izvestan priliv novca sam ostvarivao i trenirajući fudbal.
Pokazalo se da je moja odluka da upišem fakultet bila zaista ispravna, naročito zbog toga što nisam morao da se odreknem ni sporta, jer sam zahvaljujući svojoj sposobnosti i dobroj organizaciji uspevao sve da postignem, te i da uspešno završim osnovne studije kada je došlo vreme za to…
Kako ulaziš u svet preduzetništva i zašto odlučuješ da otvoriš baš palačinkarnicu?
Kao izuzetno tvrdoglava, karakterna i ambiciozna osoba, nisam mogao da se zadovoljim postignutim, već sam uvek težio da gradim nešto veće, značajnije, nešto što će pomerati granice mog pređašnjeg uspeha.
Tada, još uvek neoženjen, bacio sam se u razmišljanje u kom pravcu bi mogao da usmerim svoju energiju. Posvetio sam se investiranju u sebe i svoje potencijale, znajući da me takve investicije mogu odvesti samo na put uspeha.
Zaključio sam da se doza upornosti i ambicije koje posedujem najbolje mogu manifestovati kroz preduzetništvo.
Sam taj ulazak u preduzetništvo se dogodio u nezgodan trenutak, a ideja o palačinkarnici mi se javila dok sam sa suprugom provodio medeni mesec na Zlatiboru, gde smo i sami uživali u jednoj palačinkarnici koja je služila ovaj desert od pola metra.
Palačinke ovih dimenzija nisu bile na meniju novosadskih palačinkarnica i pomislio sam da bi se ta inovacija dopala Novom Sadu, te da bih ja uz kvantitet, karakterističan za ovaj desert, pružajući i kvalitet mogao da uspem u toj zamisli.
Razmišljajući u koji delu grada bih mogao da smestim svoju palačinkarnicu, zaključio sam da bi najbolje bilo to učiniti upravo u „svom dvorištu“, na Detelinari, koja nije imala takvu vrstu ugostiteljskog objekta (bila je poznata po girosima, ćevapima, sendvičima itd…), te joj je falila jedna ovakva novina, osveženje. Sama potraga za objektom je bila duga… Moj izbor je na kraju bio objekat s baštom, koji je pogodan da pruži posetiocima jednako dobar ugođaj i leti i zimi…
Koji su ti bili najveći izazovi na putu do uspeha i najveće satisfakcije?
U momentu kada sam pronašao lokal, rekao sam sebi „konačno imaš šansu da ideju razvijaš u dela“. Osim toga što je traganje za lokalom bilo dugo i iscrpno, u tom periodu moja supruga je bila trudna, a od porođaja ju je delilo svega nekoliko sedmica.
Sam trenutak pokretanja posla je bio najveća problematika, jer sam prvenstveno bio potreban svojoj porodici: supruzi, kao i detetu koje je bilo na putu. Očekivali smo rađanje našeg prvog deteta, te nismo bili ni najmanje svesni kakavi su izazovi i zadaci pred nama i s kakvom odgovornošću ćemo se sresti. Odluka koju sam trebao da donesem u tom momentu značila je prekratnicu u životu moje porodice i mene. Period otvaranja lokala je bio odložen dva, tri meseca od datuma zakupljivanja baš zbog specifičnosti situacije u kojoj sam se nalazio. Mesec dana nakon plaćanja prve rate hteo sam da odustanem, jer sam pomislio da pored svog zaposlenja, fudbala i porodice nikako neću uspeti da realizujem započeto; Čak je delovalo i prilično suludo u tom momentu otvoriti palačinkarnicu.
Međutim, ljudi poput mene poseduju ogromnom dozu smelosti za pokretanje ideja i donošenje teških odluka i takav jedan pozitivan ishod bio je neminovan.
Nakon otvaranja je usledio niz izazova, poput vremena koje je bilo potrebno izdvojiti, uređivanja objekta (ventilacija) , inspekcije, stanara zgrade koji su se bunili, marketinga, isplaćivanja plata, poreza… Spisak izazova je zaista bio dug, gotovo neiscrpan…
Ipak, gde ima prevazilaženja izazova, ima i nagrada. Lazar nakon uspešnog vođenja palačinkarnice Miki Maus, jedne od najboljih i najposećenijih palačinkarnica u gradu, uspeva da, zajedno sa svojom suprugom i taštom, proširi posao u vidu salona lepote Studio lepote Anita M, koji nudi usluge nege lica – tretmane: anti – age i masaže, anticelulit tretmane i kavitaciju. Ovo proširenje posla je, kako kaže, bilo najveća satisfakcija koju je dobio za svoj uloženi trud.
Koje osobine su imperativ da bi se postigao uspeh u svetu preduzetništva?
Najbitnije osobine koje budući preduzetnik mora da poseduje su definitivno upornost i strpljenje, vera u sebe i u ideju, dok su ogromna požrtvovanost i odricanje obavezni saveznici na putu do uspeha svakog čoveka. Donošenje racionalnih odluka je temelj preduzetništva.
Sklonost ka optimizmu je veoma bitna, jer je svaki put do uspeha popločan padovima, posle kojih moramo ustati, a s druge strane, veliko je umeće nakon „poletanja“ odolevati gordosti.
Kreativnost i inovativnost su imperativ u preduzetništvu jer omogućavaju trajanje nekog brenda ili usluga time što u kontinuitetu animiraju i privlače korisnike…
Kakve savete si dobijao od okoline kada si pokretao posao? Kojih je bilo više: loših ili dobrih?
Mnogi iz mog okruženja su bili pesimisti u svemu tome, misleći da je greška što ulazim u posao i da neću neću moći da mu se posvetim, jer sam imao ogromne obaveze na prethodnom poslu. Ja, moram da priznam, više razmišljam svojom glavom nego što slušam druge i ne dozvoljavam da saveti na mene utiču, mada su postojali teški momenti kada sam mislio da treba da odustanem.
Posmatrano iz ovog ugla – sve sam uradio kako je trebalo da uradim.
Dobri saveti su bili retki: ako ne probaš- nećeš znati; sve je u glavi – kada se mentalno spremiš za put koji je pred tobom, uspeh je neminovan… Manje je bilo pozitivnih saveta.
Ko ti je bio najveća podrška na putu da se pronađeš u ovom poslu, a kasnije i da u njemu uspeš i napreduješ?
Porodica mi je uvek bila najveća podrška, mada sam u većini slučajeva, kako sam već napomenuo, prilično tvrdoglav i svoj. Kako god da su me drugi savetovali, išao sam svojim putem i, da budem iskren, nemam sklonosti da se preterano žalim drugima. Kada sam dobio dete dodatno sam se pokrenuo i motivisao, te je i uspeh bio očigledniji. Jedinstven je osećaj ostvariti se kao otac i suprug, biti porodičan čovek. Roditelji, brat i prijatelji su uvek bili neizostavna podrška i uvek o svemu mogao s njima da razgovaram.
Kakvu atmosferu, tj. ugođaj može da očekuje posetilac tvoje palačinkarnice i salona lepote?
U palačinkarnici Miki Maus vlada prijatna, porodična atmosfera. U njoj se organizuju rođendani, ali i proslave drugih vrsta. Dostupna je za svakoga i priliči svim uzrastima. Osoblje je kulturno i ljubazno, higijena besprekorna, a posetioci najbolje znaju kakav kvalitet, kvantitet i ukus prati naše proizvode.
Takođe važi i za salon – atmosfera je ugodna, osoblje je prijatno, a gosti dolaze u naše objekte upravo zbog takve atmosfere, ambijenta i kvaliteta usluga…
Za kraj nam reci maš li omiljeni slatki specijalitet na meniju svoje palačinkarnica?
Ferrero Rocher palačinke su, definitivno, moj izbor i moja iskrena preporuka.
Autor: Dragana Klašnja
Foto: privatna arhiva Lazara Radovanovića
Novi Sad, 12. mart 2022. godine
