Prvi maj se slavi kao međunarodni praznik radničkog pokreta u znak sećanja na stotine hiljada američkih radnika koji su na ovaj dan 1886. izašli na ulice Čikaga zahtevajući osmočasovno radno vreme.
Slavi se u preko 150 zemalja sveta. U vreme hladnog rata, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu Prvog maja na 1. septembar, kako ga ne bi obeležavale kad i Sovjetski Savez i njegovi saveznici. Ali zato se 1. maja širom Amerike obeležavaju Dan direktora škola, Dan prava i Dan lojalnosti.
Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma. Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.
Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije. U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu. Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda, najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.
Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih radnika, čiji položaj, zbog ekonomske krize, postaje sve teži. U ovom obliku 1. maj je postao međunarodni praznik radnika i njihovih sindikalnih pokreta i u većini zemalja sveta je državni praznik.
