Nakon beogradske premijere, pred prepunim salama bioskopa Arena Sinepleks u Novom Sadu, održana je premijera filma Indigo Kristal, reditelja Luke Mihajlovića.
Radnja filma, koji se odigrava u Šapcu, prati povratnika iz zatvora, koji želi da preuzme odgovornost i spase brata svog pokojnog najboljeg prijatelja, kog je zadesila slična sudbina.
Crvenim tepihom prošetala je glumačka ekipa, u sastavu Nine Janković, Denisa Murića, Pavla Mensura, kao i Miodraga Radonjića, koji nam je rekao nešto više o filmu.
Šta kažeš na to što je omladincima film bio fascinantan?
Fascinacija je u redu, čak je u redu da se proživi nešto sa bezbedne razdaljine bezbedne, kao što kultura to pruža, ali se nadam da su stekli ozbiljan utisak, da film nema srećan kraj, već da je vrlo okrutan i iskren.
Na početku filma je bilo objašnjenje o Indigo kristal generacijama, kako izbeći problem sa jednim tinejdžerom koji želi sve, sada i odmah?
Pretpostavljam da sve dolazi iz kuće, a sa druge strane, prema rečima psihologa, ono što si uradio do treće ili četvrte godine uradio si. To je osnova, koja će se kasnije razgranati i formirati u neki život koji mi svi živimo. Kultura tu igra važnu ulogu kada kroz nju manifestujemo identifikaciju sa tim problemom, kao neku vrstu kazne, koju svi naši junaci dobijaju, jer nijedan nije izašao kao pobednik. Kultura može da pomogne da se mlad čovek od 14, 15 godina osvesti i shvati šta je manje a šta više važno. Društvo ovde diktira sve, jer živimo u nevremenu i to ne samo u Srbiji nego širom sveta. To su društva obolela od liberalnog kapitalizma, koji nas je odvartio od pravih ljudskih vrednosti.
Koju poruku nosi ovaj film?
Poruka filma je ona koju ja na kraju izgovorim, a to je da „Sloboda nije da radiš sve što hoćeš, nego da ne radiš ono što nećeš“. Mnogo puta u životu, naročito mald čovek, radi ono što neće, već ono što je kul, samo da bi bio prihvaćen u društvu. To postaje lančana reakcija, a mnogi iz tog društva se osećaju isto i zato su zbunjeni. Međutim, onda kada to osetiš treba da se vratiš na poruku filma „Ja to ne želim i to je u redu“.
Koliko si se u životu stvarno susretao sa takvim situacijama?
Svima je jasno da je to zastupljeno svuda i zato mi je drago, što se u filmu prikazuje prisustvo droga do neke granice neprijatnosti, ali i konzumacija sadržaja, kao što su društvene mreže, koje nam pokazuju šta se zapravo dešava.
