Drama “Majka Mara” u režiji Mirjane Karanović je stigla pretpremijerno na veliko platno bioskopa Arena Cineplex. O procesu stvaranja filma kao i šta očekuje kao i koja je poruka filma „Majka Mara“ pričali smo sa Mirjanom Karanović.
Mara, uspešna poslovna žena, skrhana je zbog prerane smrti svog sina Nemanje. Emotivno se otuđuje i odbija da komunicira sa porodicom i prijateljima. Nakon što upozna Milana, Nemanjinog bliskog prijatelja, u odnosu sa njim pronalazi utehu i mir. Kako se njih dvoje zbližavaju, otkriva se sve više činjenica o Nemanjinom životu i smrti, što Mari pruža priliku da se suoči sa sopstvenim životom i emocijama.
Ovo je moj drugi rediteljski film, bavila sam se temom koja mene privatno i intimno zanima, ono što radim je zapravo na neki način odraz mojih kreativnih maštanja i kako vidim svet oko sebe.- na početku nam je rekla Mirjana.
Film „Majka Mara“ bazira se na elementima drame “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali” Tanje Šljivar, koji je vama glavni motiv da je „preselite“ u film?
Scenario je bio inspirisan dramom Tanje Šljivar koju sam režirala i igrala u Zenici, ali to su samo neki elementi te drame, osnovni odnosi. Sama priča nije slična, bavi se drugim temama, ali rekla bih da je bila moja važna emotivna inspiracija.
Film ste okarakterisali kao „ženski film“. Može li biti aktuelan i u muškom svetu?
Film se bavi delom ženskog sveta, međutim, ne volim da pravim te podele. Volim da gledam filmove raznog žanra. Mogla bih sebe da nazovem muškom publikom. Ovaj film govori o nekom ženskom svetu kao i o duhovnom svetu jedne žene. Zato možda mogu da ga zovem ženskim. Publika će možda zaboraviti ovaj film, ali se nadam da će možda neki delovi umešati u vaš život.
Kako ste spremali ovu ulogu?
Svaku ulogu sam pravila od delova sebe. Kada sam studentima objašnjavala šta je lik, rekla sam im da zamisle da su napravljeni od lego kockica, sa svim vašim emocijama i životnim iskustvima, i to vi, vi ste sklopljeni. Zapravo glumac upotrebljava sebe, sklapa neku novu ulogu, neki novi lik od delova sebe. Ono što sam ja davala mojim likovima jeste ta moja ženska suprotnost. Ja sam istovremeno patrijahalno vaspitana, u jednom društvu gde se poštuju muški autoriteti, ali generalno autoriteti, u kome je važno biti pošten, vredan… Sa druge strane imam tinejdžersku buntovnu stranu. Te kontrasti u meni jesu nešto što čine moju energiju. Uvek sam se trudila da moji likovi imaju kontrastne osobine.
Uvek ste igrali jake žene, neke uloge su bile i jače od tih žena, kako se nosite sa time?
Ja volim jake žene, volim jake ljude, ne kao mitske ličnosti. Volim ljude koji kada padnu oni ustanu, to rade deca, deca stalno dok uče nešto padnu pa ustane, malo plaču pa ustanu i trče dalje. Pusti sebe nek padneš, neka bude neka krasta otpašće neka bude ožiljak, to su jaki ljudi. I meni se to dešava, imam i ja dana kada mislim da sam najslabije biće na čitavom svetu, ali to traje kratko veče pred spavanje, onda se probudim odem na probu, uradim nešto. Smatram da se to vežba.
,Da li filma „Majka Mara“ može biti vodič da se izađe iz okvira društva koji nam se nameću?
Smatram da može. To je nešto što ja osećam u svom životu, promenila sam svoje životne vizure, da sam promenila na čin na koji posmatram svoj život, da sam se izborila sa mnogim preprekama i da zapravo mislim da je ključ za jedan bogat život da zakoračite u nepoznato.
Film „Majka Mara“ se nalazi na redovnom repertoaru bioksopa Arena Cineplex.
Autor: Stojan Ćutilo
