Milovan Filipović- Mislim da je najdarovitijim glumcima koji izlaze sa novosadske Akademije ipak mesto u Drami SNP-a

Foto: Privatna arhiva

Pozorišna sezona se bliži kraju, iz razgovora sa direktorom Drame Srpskog narodnog pozorišta Milovanom Filipovićem saznajemo kako se pozorište bori sa epidemojom. On nam otkriva šta sve donosi stošedesetogodišnjica postojanja pozorišta, koliko je važano da se mlade generacije vide na pozorišnim daskama kao i šta publici nedostaje kad je u pitanju teatar.

Srpsko narodno pozorište obeležilo je 160 godina posotojanja, kakva je atmosfera u pozorištu? Šta nam donosi novi sporazum između Srpskog narodnog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta i Novosadskg pozorišta?

Jubilej je, ili bi bar trebalo da bude povod za sporazume i inicijative ovog tipa. Upravo takvi potezi kreiraju pozitivnu atmosferu u ansamblu. Jasno je da period pandemije i neizvesnost koja je izazvana situacijom u kojoj se našao ceo svet, uzrokuje odlaganja, prekide započetih poslova, promene u planovima, ali mislim da je najvažnije da pozorište ipak radi. Prebacivanje teatra u drugi medij nije prirodno stanište pozorišnog čoveka, zato je važno da se predstave igraju pred publikom, makar i pod merama koje trenutno imamo i koje zaista striktno poštujemo. Dramski ansambl je u najvećoj meri vakcinisan, pa to pruža nadu da će se planovi ostvariti. Sam sporazum je veoma važan i u svetlu povratka publike u pozorišne sale. Beogradsko dramsko je u prethone dve sezone napravilo ogroman iskorak u repertoarskom, organizacionom i kvalitativnom pogledu. Predstave ovog teatra, siguran sam, izazvaće ogromno interesovanje. Sa druge strane dobar rad Novosadskog pozorišta i to u kontinuitetu, privlači pažnju pozorišne javnosti u Vojvodini, pa je ovo prilika da beogradska publika vidi dostignuća ovog vrednog pozorišta.
Što se nas tiče, mi smo imali sadržajnu produkciju prethodne tri godine, a vrlo retko smo predstave igrali pred beogradskom publikom. Nije jasno zašto je to tako, ali ovaj festival je prilika da plasiramo gotovo celokupnu produkciju u Beograd.

Primetno je da je sve više mladih glumaca na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Mogli bismo da kažemo da im je konačno data šansa. Danas je mladima, kada su tek na početku, vrlo teško da dođu do “dasaka koje život znače”, a vi ste im otvorili vrata. Veoma značajan gest.

Ne znam da li je ovo pitanje ili konstatacija, ako je ovo drugo lepo je i važno da se to primećuje. Deo mog posla je između ostalog i praćenje rada na glumačkim akademijama, pre svega novosadskoj Akademiji umetnosti, gde je više nego očigledno da se sjajno radi sa studentima. Neizmerno poštujem rad i dostignuća svih pozorišta u AP Vojvodini, ali mislim da je najdarovitijim glumcima koji izlaze sa novosadske Akademije ipak mesto u Drami SNP-a. Zabrana zapošljavanja uticala je da čitave generacije mladih glumaca nemaju posao, jednostavno obaveza direktora Drame SNP-a je da pokuša da to ispravi .

Biografija Milovana Filipovića
Milovan Filipović, glumac Srpskog narodnog pozorišta, rođen 8. oktobra 1975. u Mokroj Gori, Užice. Glumu u klasi profesora Branka Pleše diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1997. Dobitnik Nagrade „Predrag Peđa Tomanović“ kao najbolji diplomirani student glume. U stalnom angažmanu u Srpskom narodnom pozorištu od 1. oktobra 1997. Od 5. septembra 2017. obavlja funkciju vršioca dužnosti direktora Drame, a od 1. februara 2018. dužnost direktora Drame.

Kakav je odziv publike? Da li su novosađani željni kulture, u ovim okolnostima koje su nas zadesile?

Čini se da je tako, da se publika zaželela teatra, zapravo mislim da su ljudi željni starih navika. Za sada su kapaciteti prilagođeni merama koje su propisane zbog pandemije, ali je više nego primetno da publike ima. Istini za volju, iz preventivnih razloga, ne igramo ceo repertoar, pokušavamo da starije kolege ne izlažemo rizicima epidemije. Srećna okolnost je da smo uoči pandemije dobili jednu generacijsku predstavu „Ko je ubio Dženis Džoplin?” u kojoj igraju mlade kolege i koja je oslonac našeg repertoara sve vreme, u ovim vanrednih okolnosti. Njen kvalitet, energija i odjek koji izaziva zaista su nas ostavili „u životu”.

Kako je pandemija uticala na pozorište?

Gotovo svaki prethodni odgovor uključio je pandemiju. To jednostavno znači da je njen uticaj na pozorište, kao i na život ogroman. Rekao sam da neke predstave nismo u mogućnosti da igramo i obnovićemo ih kada se steknu uslovi. Sa druge strane, pozorište zahteva neposredan kontakt između izvođača i gledalaca, ako toga nema pozorište prestaje da bude pozorište. Pokušali smo sa on-lajn prikazivanjem snimljenih predstava, a u okviru novogodišnjih priča Opere SNP-a, strimovali smo predstavu „Ko je ubio Dženis Džoplin?”. Važno je naglasiti da je upravo Opera SNP-a bila primer ne samo nama u pozorištu, već i ostalim teatrima u državi i šire – kao dobar model snalaženja u ovim okolnostima i to nam je svima na ponos. Ipak, kada je dramsko pozorište u pitanju, mislim da je 20 gledalaca u sali za glumca u pozorišnoj predstavi vrednije od hiljada koji ga prate preko lajv strima. Zašto? Kada se uključe kamere, pozorište nije više pozorište, a predstavu dovodimo u neravnopravnu utakmicu sa filmom odnosno televizijom.

Predstava “Bura” Foto Srđan Đurić

Šta biste izdvojili kao trenutno najveći, da tako kažemo, problem?

Opet pandemija. Nemogućnost normalnog funkcionisanja. Pre tri godine problemi su bili drugačiji, ali to je kao sa onom poslovicom „Zdrav čovek ima hiljade želja, a bolestan samo jednu”, svima nam je jasno da je pitanje svih pitanja – Kada će ovo da prođe. No, pokušavamo i u ovakvim okolnostima da radimo. S obzirom da smo od početka 2020. godine, izveli 7 premijera, reklo bi se da smo uspeli, takođe dobili smo nekoliko novih članova ansambla, koji će vrlo brzo pokazati zašto su tu. Problem je i nemogućnost dugoročnijeg planiranja, sa tromesečnog svedeni smo na dvonedeljni ili nedeljni repertoar, problem su odlaganja i otkazivanja predstava, ali okolnosti su takve da se na to navikavamo i mi i publika.

Predstava ” Dobe” Foto Srđan Doroški

Koje predstave nas očekuju do kraja pozorišne sezone?

Pre svega, nadam se, da ćemo igrati dve velike i odlične, a nove predstave, „Buru” i „Deobe”. Zbog komplikovane strukture i mnogo učesnika, nije ih jednostavno igrati u vremenu u kom živimo.
U aprilu će premijerno biti izveden komad „Osamnaest mačaka i limar Herman Blum”, po tekstu Miloša Nikolića, u režiji Ivana Cerovića. U maju nas očekuje premijera Čehovljevog „Višnjika” u režiji Radoslava Milenkovića, a početkom juna HandkeovGolmanov strah od penala” u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević. Ubeđen sam da nas čekaju i festivali, pogotovu što su neki odloženi za leto i jesen, a znamo da je više naših predstava selektovano na razne festivale. Očekujemo da se pozivi za gostovanja u regionu realizuju. Pozvani smo u Crnu Goru, Banja Luku, Zenicu, Sarajevo, Bitolj, Skoplje, Ljubljanu pa čak i u Prištinu. Interesovanje za mnoge naše predstave zaista postoji. Planovi za sledeću sezonu su veliki i značajni, pa se nadamo da će sve zavisiti samo od našeg rada i organizacije.

Repertoar kao i vesti o radu Srpskom narodnog pozorišta možete pronaći na sajtu pozorišta.

Autor: Stojan Ćutilo

Zabranjeno preuzimanje sadržaja u celosti ili njegovih delova i dalja redistribucija bez dozvole vlasnika autorskih prava i linkovanja na sajt.