Digitalna bezbednost postaje jedna od najvažnijih tema savremenog društva, posebno kada su u pitanju mladi koji sve više vremena provode na internetu. O izazovima, pretnjama i značaju edukacije razgovarali smo sa Mitrom Radovićem, osnivačem udruženja „Sajber Srbija“, koje se bavi podizanjem svesti o bezbednom korišćenju interneta i prevencijom digitalnog nasilja.
Ima li neka vrsta sajber pretnje koja posebno eksplodira u Srbiji u poslednje vreme, a o kojoj niko ne priča?
Mislim da trenutno najveći problem nisu više klasični „hakeri“, nego manipulacija ljudima, odnosno socijalni inženjering kroz društvene mreže, lažne nagradne igre, fišing poruke i prevare koje izgledaju potpuno legitimno.
Kroz dosadašnji rad našeg udruženja Sajber Srbija vidimo veliki porast lažnih Instagram i TikTok profila, krađa naloga i pokušaja ucene preko privatnih fotografija ili poruka. Problem je što mnogi i dalje misle da je sajber bezbednost nešto što se tiče samo IT stručnjaka, a zapravo se danas tiče svakoga ko koristi telefon.
Najopasnije pretnje danas nisu nužno tehnički najsofisticiranije, već one koje uspeju da prevare čoveka. Čovek je i dalje najslabija karika kada je reč o sajber napadima.
Koji je bio vaš najveći projekat ili akcija do sada i šta ste naučili iz toga što niste očekivali?
Jedan od najvažnijih projekata za nas bio je rad direktno sa mladima kroz radionice i edukacije o bezbednosti na internetu. Nedavno smo, u saradnji sa Novosadskim omladinskim forumom i udruženjem Spreči nasilje, održali edukativno predavanje na temu „Sajber vršnjačko nasilje“.
Ono što nas je iznenadilo jeste koliko je zapravo veliki problem nedostatak razgovora i svesti o ovoj temi. Kroz razgovor sa mladima shvatili smo koliko je važno da se o problemima na internetu govori otvoreno i bez osude.
Mnogi mladi često ne prepoznaju odmah da su žrtve digitalnog nasilja ili ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Najvažnije što smo mogli da postignemo jeste da kod njih probudimo svest da nasilje na internetu nije „normalno“ niti bezazleno, kao i da prevencija, edukacija i međusobna podrška mogu sprečiti ozbiljne posledice.
Koliko mladi u Srbiji zapravo znaju o tome kako se štite na internetu? Da li ste ikada radili neku vrstu „testa“ sa njima i šta ste dobili?
Nažalost, mnogo manje nego što deluje na prvi pogled. Mladi su veoma digitalno aktivni, ali to ne znači automatski da su digitalno bezbedni.
Kroz radionice i razgovore često vidimo da veliki broj njih koristi iste lozinke, ne proverava podešavanja privatnosti naloga, prihvata zahteve nepoznatih osoba ili ne prepoznaje pokušaje manipulacije i prevare.
Zanimljivo je da, kada im pokažemo konkretne primere iz stvarnog života, vrlo brzo shvate koliko lako neko može da zloupotrebi nepažnju. Upravo zbog toga udruženje Sajber Srbija planira da nastavi sa češćim edukativnim predavanjima, jer smatramo da je ovo jedna od najvažnijih tema današnjice.
Da li postoji neka internet prevara ili napad koji se desio nekom mladom u Srbiji, a koji je bio okidač za neku vašu konkretnu akciju ili program?
Bilo je više slučajeva koji su nas podstakli da reagujemo ozbiljnije, posebno situacije koje uključuju krađu Instagram naloga, lažno predstavljanje i digitalno nasilje među mladima.
Kada vidite koliko brzo jedan kompromitovan nalog može da preraste u ucenu, širenje lažnih informacija ili psihološki pritisak na mladu osobu, postane jasno da ovo više nije samo „internet problem“, već pitanje bezbednosti i mentalnog zdravlja.
To nas je dodatno motivisalo da organizujemo edukacije koje nisu zasnovane na zastrašivanju, već na konkretnoj pomoći i prevenciji.
Gde je granica između edukacije i aktivizma u onome što vi radite, jer vi zapravo ne radite samo jedno od tog dvoje?
Mislim da danas edukacija bez određene doze aktivizma teško može da napravi stvarnu promenu. Kada radite sa mladima i vidite probleme sa kojima se suočavaju na internetu, prirodno je da želite da utičete i na društvo, institucije i način na koji se o tim temama govori.
Upravo je podizanje svesti o bezbednom korišćenju interneta jedan od glavnih fokusa rada udruženja „Sajber Srbija“.
Ako edukacija dovede do toga da neko promeni navike, zaštiti sebe ili pomogne drugome, onda je to već društvena promena.
Ako neko mlad čita ovo i želi da se pridruži ili uključi – šta ga čeka i zašto bi to uradio baš sada?
Čeka ga prilika da nauči nešto što će mu koristiti celog života, ali i da postane deo zajednice koja želi da internet bude bezbednije mesto za sve.
Sajber bezbednost danas nije tema samo za programere i IT stručnjake. Potrebni su nam mladi ljudi koji razumeju komunikaciju, edukaciju, društvene mreže i probleme svoje generacije.
Baš sada je važno uključiti se jer mladi provode više vremena online nego ikada ranije, a pretnje postaju sve sofisticiranije. Ako ne učimo kako da se zaštitimo, drugi će koristiti naše neznanje.
Da li se situacija u Srbiji popravlja ili pogoršava kada je digitalna bezbednost mladih u pitanju? Šta brojevi i vaše iskustvo govore?
Rekao bih da se svest polako povećava, ali da pretnje rastu mnogo brže od edukacije. Danas mladi ranije ulaze u digitalni svet, koriste više platformi i dele mnogo više privatnih informacija nego ranije.
Dobra stvar je što se o ovoj temi konačno više govori. Loša stvar je što i dalje veliki broj mladih nema sistemsku edukaciju o digitalnoj bezbednosti.
Naše iskustvo pokazuje da mladi žele da nauče kako da se zaštite — samo im treba pristup koji je razumljiv, iskren i blizak njihovom svakodnevnom životu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili celog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima
