Nataša Silađi je žena koja je uspela da se izbori za svoje mesto u svetu vinarstva, industriji koja je tradicionalno bila dominirana muškarcima. Kao osnivačica i vlasnica vinarije “Alhemija”, Nataša je svoju strast prema vinogradarstvu i vinarstvu pretočila u uspešan biznis, simbolizujući snagu žene koja se suočava s izazovima i pretvara ih u pobede. Njena vinarija, smestena u srcu Fruške Gore, nosi naziv koji podseća na proces alhemije – pretvaranje običnog u izuzetno, kao što ona sama transformiše svoj rad, trud i ljubav prema prirodi u vina visoke kvalitete. U ovom intervjuu, Nataša deli svoju priču o početnim izazovima, balansiranju između poslovnog i privatnog života, kao i o svojim planovima za razvoj vinskog turizma i budućnosti vinarije “Alhemija”.
Nataša, ušli ste u vinarstvo bez prethodnog iskustva. Što je bio najteži trenutak na početku vašeg puta i kako ste uspeli da se nosite sa izazovima?
Biti vinarka podrazumeva sedeti na stolici koja ima četiri noge i zovu se: Vinograd, Vinarija, Znanje i iskustvo. Ja sam imala samo vinograd. Prvo sam “pala” sa te stolice, a onda zasukala rukave i krenula izuzetno puno da radim, vremenski i na način koji mi je do tada bio nepoznat. Posedujem 2 ha vinograda i samo da pređete krug od 20 000 m² je već posao za sebe, a na to dolazi naporan fizički rad po izuzetno visokim temperaturama, vetru, nekad i u 4h ujutru. Kao žena koja je navikla na kancelarijski posao, nisam lako podnela svoju konverziju gradske dame u poljoprivrednicu. Taj korak bih možda i nazvala najtežim, da odmah za njim nisu došli izazovi zvani proizvodnja i plasman vina. Kada ste nulta generacija u svojoj porodici, idete neutabanom stazom. Želja da uspem je i tada i sada taj gram više koji uvek prevagne u korist neodustajanja. Volim da kažem: “Uspeću jer sam tako odlučila.”
Vaša vinarija nosi naziv “Alhemija”, što simbolizuje pretvaranje izazova u pobede. Možete li podeliti sa nama jedan izazov koji ste pretvorili u uspeh u vašem biznisu?
Malo ko zna da se vinarija na samom početku zvala drugačije, ali kada mi je par dana pred prvi Wine Vision taj naziv oduzet (neko drugi je otišao i zaštitio prethodno ime), bila sam primorana da sa osmehom gledam kompletan brending svog štanda i promo materijala sa nazivom koji zapravo više ne postoji. Tada sam, kroz veliku bol, “iz pepela” izrodila naziv Alhemija. Tada sam shvatila da mogu sve. Simbolom pretvaranja bola u pobedu, izazova u osmeh, nazvala sam svoj budući koncept ka kome sam se zaputila. Kroz vreme sam i sama postala, kako volim da kažem, Fruškogorska Alhemijarka, jer dajem sve od sebe da na obodu Fruške Gore stvorim hram za uživanje u blagodatima prirode, hedonizma, naše Vojvodine i Srbije.
Kao žena koja vodi vinariju, jeste li ikada osetili pritisak zbog toga što ste u industriji koja je tradicionalno bila dominirana muškarcima, i kako ste se nosili s tim?
Kroz istoriju su žene mahom svoje muževe vinare čekale da se vrate umorni od napornog posla u fabrici pod otvorenim nebom. Danas ženski vinarski krug raste i jako sam ponosna što sam deo klape emancipovanih vinarki koje i rade ovakav zahtevan posao, ali i skuvaju ručak i ne zaostaju ni u jednom segmentu savremenog života. Muškarci su i dalje brojčano dominantni i oni imaju sa nama ženama nekoliko pravaca u kojima idu kada je poslovanje u pitanju. Podrška, podmetanje noge, udvaranje i posmatranje sa distance su četiri najčešća scenarija u biznisu sa muškarcima. Epilog, naravno, ostaje na ženi, da se izbori i pozicionira u skladu sa datom situacijom. Moja prednost je biznis hub kojem pripadam i kao članica Sekcije za žensko preduzetništvo Privredne komore Srbije, okružena sam ozbiljnim poslovnim damama sa kojima delim poslovne suze i smeh. Sve se vodimo idejom ekonomske nezavisnosti koja je preduslov ženskog potencijala za donošenje odluka iz želje, a ne iz nužde. Osim finansijske, izuzetno je važna i emocionalna nezavisnost. Smatram da nije dovoljno da jednom godišnje podižemo svest o nasilju nad ženama koje počinje uvredom, a završava se povredom. Žene je sramota da o tome pričaju javno, ali ja sam odlučila da razbijem taj tabu i da dođemo do faze da se o tome priča toliko javno i često da sramota bude samo onima koji vrše nasilje, a ne žrtvi.
Sa malim detetom, kako balansirate zahtevnu svakodnevnicu preduzetnice sa ulogom majke, i šta vam pomaže da ostanete motivisani i fokusirani?
Vreme samo za mene. Nekad je to 5 minuta dnevno, a kada sam Božja miljenica, i nekoliko sati dnevno. Tada radim isključivo ono što hrani moju dušu i telo. Ne smem sebi da dozvolim da uđem u tzv. burnout, jer se onda “požar” širi i na mog sina. Iz praznog tanjira niko ne može da jede, s toga ako ja nisam dobro, neće biti niko u mom bliskom okruženju. Aleksa ima 4 godine i kada ide u vrtić, ja sam kraljica svog univerzuma. Posao, pijaca, ručak, prijatelji, sve uklopim vrlo efikasno kako bih svako popodne provela kvalitetno sa njim. Međutim, dođu dani koji izgledaju kao kuhinja u kojoj je neko upalio otvoreni blender. Pokolebam se da li ja to sve mogu, pa čak i da li idem u dobrom pravcu. Ali bez introspekcije nema ni napretka. Srećom, ne traju dugo ta “kolebanja” i onda se ponovo vratim u sedlo.
Vinski turizam postaje sve popularniji. Koji su vaši planovi u tom segmentu i kako želite da razvijate ovu stranu svog biznisa?
Vinski turizam je budućnost naše zemlje. Država i Pokrajina su to prepoznali na vreme i vinari hrabro grabe ka tom segmentu poslovanja. Imamo visoko kvalitetna vina, stručan kadar, predivnu prirodu, samo smo krenuli dosta kasnije u odnosu na region. Ali neka to bude ona basna o zecu i kornjači. Bićemo uporni i vredni i Srbija će biti na tronu regiona za 10 do 15 godina kada je vinski turizam u pitanju.
Imate ambiciju da vino koje proizvodite bude prepoznatljivo po visokom kvalitetu. Kako ste postavili standarde kvaliteta za vašu proizvodnju i koji su vaši planovi za budućnost?
Rođena sam u Francuskoj i velika mi je želja da, kada objekat koji se nalazi između Svilosa i Grabova bude završen, pokrenem saradnju sa stručnim kadrom iz zemlje gde je moj DNK ugledao svetlost prvog dana, kao i DNK mnogih velikih vina Bordoa, ali i ostalih vinskih regija Francuske. Takođe, težiću da napravim jak i stabilan tim ljudi koji će zajedno sa mnom putovati kroz moju vinsku viziju, jer biti menadžer i lider nije isto, a sa pravim ljudima u svom poslovnom okruženju, uspeh dolazi organski.
Zabranjeno preuzimanje dela ili celog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima
Objektiv24
Sineta Šmit
