Nikola Veselinović: Mladi pokretač društva i nositelj pozitivnih promena

Nikola Veselinović, mladi aktivista iz Novog Sada, svojim angažmanom i predanim radom postao je prepoznat kao pokretač društvenih promena i pozitivnih inicijativa u svojoj zajednici. Već od svojih srednjoškolskih dana, Nikola je pokazao veliki entuzijazam i posvećenost u aktivizmu, što ga je motivisalo da se uključi u različite projekte i inicijative. Kroz svoje volonterske aktivnosti, posebno organizaciju humanitarnog turnira i projekte poput „Velikog odmora u centru“, Nikola je takođe demonstrirao svoju sposobnost da inspiriše i mobilizuje mlade ljude za društveno korisne akcije. Njegova uloga u podsticanju većeg učešća mladih u društvenim aktivnostima i promociji pozitivnih primera postala je sve značajnija, dok je njegov doprinos kulturi razumevanja solidarnosti prepoznat i nagrađen Memorijalnim priznanjem „Predanje dobrote Predanje humanosti“. Kroz ovaj intervju, Nikola će podeliti svoje iskustvo, motivaciju i perspektivu o ulozi mladih u društvu i aktivizmu.

Kako si prvi put postao aktivista i šta te motiviše da se uključuješ u različite projekte?

-Prvi put sam se uključio u školski parlament kada sam i upisao srednju školu 2019.godine. Nisam imao prilike da budem u parlamentu u osnovnoj školi, ali zato sam se među prvima javio kada sam došao u srednju školu da želim u parlament. Motivacija je nekako idalje prisutna i posle gotovo 5.godina jedva čekam nove akcije, projekte, ideje i još mnogo toga. Nekako kada uđete u svet aktivizma teško da možete izaći iz njega to vam je kao jedan začarani krug, uvek želite nešto novo bolje, da učestvujete na još više projekata…

Kako je tvoja ideja o poligonu sa saobraćajnom signalizacijom doprinela podizanju svesti o bezbednosti dece u saobraćaju?

-Ideja da svaka škola u gradu Novom Sadu ima saobraćajni poligon je došla sasvim slučajno, kao i većina mojih ideja. Saobraćajni poligoni su veoma važni za naše đake, omogućili smo po prvi put da se nastava izvodi izvan učionice, ali u okviru škole da bude bezbedno i da deca imaju priliku da nauče kako bezbedno da se kreću u saobraćaju, jer svi kada izađemo iz svojih domova postajemo učesnici u saobraćaju i zato je veoma važno da kao mali imaju prliku da nauče kako treba bezbedno da se kreće. Volim da kažem kada nešto radim za decu to je za mene velika odgovornost, a opet i nešto najlepše. BEZBEDNOST DECE TREBA DA BUDE PRIORITET SVIH NAS!

Koja od tvojih volonterskih aktivnosti ti je posebno draga i zašto?

-Nekako teško je izdvojiti samo jednu aktivnost koja mi je posebno draga, sve su mi drage na svoj način, na svakoj aktivnosti sam upoznao mnoge moje vršnjake sa kojima se i dan danas čujem, aktivizam i samo volontiranje je nešto najlepše za mene što jedan čovek može da uradi u svom životu, a to je da pomogne drugima i svojoj zajednici. Ako bih baš morao da izdvojim jednu od aktivnosti to je sigurno organizacija humanitarnog turnira na spensu koji je i stvarno moj najdraži uspeh.

Kako si doživeo svoj najdraži uspeh – organizaciju humanitarnog turnira u malom fudbalu na Spensu?

-Bio sam veoma ponosan na sve moje vršnjake koji su zajedno sa mnom organizovali humanitarni turnir za našeg druga Mihaila, u tom momentu to je bila aktivnost koju sam sprovodio ispred gradskog učeničkog parlamenta kao koordinator istog, nisam ni razmišljao ni o kakvim uspesima, nagrada i slično. Glavni i jedini cilj mi je bio da skupimo što više sredstava kako bi Mihailu bar malo pomogli za njegove terapije. Za samo mesec dana turnir je od jedne obične ideje prerastao u turnir o kome je sigurno pričali svi srednjoškolci. Drago mi je što sam upravo baš ja bio pokretač svih ovih raznih aktivnosti, a moji vršnjaci se rado uključivali.

Da li ste imali podršku Grada ili relevantnih istitucija u Vašim filantropskim poduhvatima?

-Moram da kažem da stvarno jesmo i evo mislim da ću sada po prvi put iskoristiti priliku da kažem da smo imali veliku podršku Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Saveza za školski sport grada Novog Sada kao i Saveza za školski sport Vojvodine, zadovoljstvo je bilo sarađivati sa takvim ljudima, a ovim putem moram i da ih spomenem to su Dina Vučinić, Radovan Kovačević, Ognjen Cvjetićanin, Rade Basta, Aleksandra Marjanac i Branislav Tešić i veliko hvala svim tim divnim i posvećenim ljudima koji su prepoznali važnost ovog događaja i dali svoj doprinos. Pokazali da su vrata Grada Novog Sada i Pokrajine uvek otvorene za sve mlade i time pokazali koliko brinu o mladima, što nažalost nije slučaj u ostalim gradovima u našoj zemlji i voleo bih i da se svi drugi gradovi i opštine ugledaju na Novi Sad.

Šta misliš o trenutnom stanju aktivizma među mladima i kako vidiš svoju ulogu u podsticanju većeg učešća mladih u društvenim aktivnostima?

-Mislim da nekako iz godine u godinu položaj mladih i potrebe mladih su na jednom boljem i višem nivou. Trenutno stanje je dobro, ali mislim da može mnogo bolje, nekako mi koji se bavimo aktivizmom uglavnom odnosno manje više smo okruženi jednim te istim ljudima. Nekako ja stalno svojim radom i zalaganjem pokušavam da podstičem mlade na uključivanje, najviše kroz svoje društvene mreže, veoma mi je zanimljivo što mi se par puta desilo da su ljudi mene pitali za svoj seminarski rada kako šta, jel mogu da pomognem, kada god mi se ukaže prilika ja pomognem ljudima. Jer nekako idalje verujem da ako ja pomognem nekome da će isto taj neko pomoći nekom drugome ko mu se bude obratio

Kako si došao na ideju o „Velikom odmoru u centru“ i kako smatraš da ovakvi događaji doprinose razvoju mladih i njihovoj socijalnoj angažovanosti?-Ono što je zanimljivo za projekat „Veliki odmor u centru“ to je događaj koji organizujemo zajedno sa OPENS-om, a ideju i ceo događaj smo nekako osmislili ja i moj drug Nikola, nekako videli smo potrebu da mladima nedostaju inforamcije ne znaju kako i gde da se uključe tako da smo došli na ideju da prvo organizujemo barometar stavova da čujemo šta mladi misle, šta ih muči, te da posle istog tog barometra preusmerimo na razne organizacije na samom sajmu organizacija gde je stvarno bilo predstavnika iz raznih udruženja i stvarno su mladi imali priliku da se upoznaju sa samim radom organizacija i da direktno od njih čuju na licu mesta ono što ih zanima. Događaj kao što je „Veliki odmor u centru“ je stvarno događaj koji doprinosi i većem učešću mladih odnsono većoj participaciji mladih.

Kako vidiš ulogu medija u promociji pozitivnih primera mladih i kako bi mogli bolje podržati njihove aktivnosti?

-Uloga medija je veoma važna kada smo mi maldi u pitanju, mi smo budućnost ove zemlje naš glas treba da se čuje, ali nažalost to baš i nije slučaj, glas mladih se veoma retko čuje, a kada se čuje ne bude uvek poštovan, mislim da smo mi mladi ravnopravni članovi ovog društva, veoma je važno da mladi kreiraju kritičko mišljenje i da ga iskažu, a mediji su jedan od načina. Sa jedne strane imamo medije koji svoje programe i emsije posvećuju upravo mladima, a ljudi to ne prepoznaju. Mislim da nam je sistem vrednosti otišao u neku krivu stranu!!! ali isto tako mislim da smo mladi neko ko će te vrednosti vratiti na pravi put. Mediji bi mogli više da se posvete pozitivnim i dobrim primerima, a ne samo da nas mlade targetiraju i da nas predstavljaju kao crnu tačku ovog društva, a mi to nismo, siguran sam da u našem Gradu Novom Sadu našoj Srbiji ima mnogo više lepih i pozitivnih primera u odnosu na one ružne. Nažalost pregledi i lajkovi su postali važniji od pravih vrednosti koje stvarno trebaju da se promovišu.

Kako si doživeo trenutak kada si saznao da si dobitnik Memorijalnog priznanja i koje tvoje aktivnosti su posebno prepoznate u doprinosu kulturi razumevanja solidarnosti?

-Trenutak kada sam uopšte čuo da ću pre svega biti predložen za dobitnika memorijalnog priznanja je za mene bilo nešto najlepše, jer posle svog truda i rada, neko je stvarno prepoznao mene i hteo je to da nagradi. Posle odabira članova meni je pripala izuzetna čast da primim skulpturu „Jovana Soldatovića“ čije sam memorijalno priznanje i dobio „Predanje dobrote Predanje humanosti“ taj dan će za mene sigurno ostati jedna velika uspomena. Aktivnost koja je negde najviše prepoznata jeste upravo humanitarni turnir o kome smo već pričali turnir koji je umrežio sve državne i privatne srednje škole sa teritorije grada, profesore, učenike okupio na jednom mestu. Taj dan se igralo za Mihaila i kada vidite njega koji je bio prisutan na dan turnira sa osmehom na licu, verujte mi ne postoji novac koji može da se poredi sa njegovim osmehom i sa mojim ličnim osećanjem kada sam ga video, to je bilo nešto najlepše tog dana i tada sam shvatio da sam uradio pravu stvar i da mi je jako drago što su mi se mnogi uključili u moj mali brzi voz i dali svoj veliki doprinos svemu što sam radio.

Nikola je za kraj je jasno poručio svima da: „MI MLADI SMO POKRETAČI DRUŠTVA I PROMENA“ „MI JESMO BUDUĆNOST I SVETLA TAČKA OVE ZEMLJE“