Gradonačenik Novog Sada, Miloš Vučević, neumorno je odgovarao na naša pitanja iako smo intervju radili u kasnim popodnevnim satima, između njegovih brojnih obaveza.
Strpljivo, kao što smo iz prethodnih saradnji navikli otkrio nam je šta Novi Sad čeka u novom investicionom ciklusu , ali i da li se sprema za novu funkciju.
Videli smo mnogo novih investicija, šta očekuje Novi Sadu novom investicionom periodu?
Novi investicioni ciklus je neki petogodišnji period, da ne svedemo sve na jednu kalendarsku godinu, pošto velike investicije ne mogu da se realizuju u jednoj godini, prosto nije moguće. Verujem da sazreva vreme za novo premošćavanje Dunava, da ćemo smoći snage da u narednih par godina krenemo u izgradnju novog mosta, trenutno imamo nekoliko projekata koji su u izradi i nekoliko koji su gotovi.
Da krenem sa leve strane gledajući prema Petrovaradinu od pešačko-biciklističkog mosta na špicu kanala Dunav-Tisa-Dunav i Dunava, pa zatim potencijalni pešačko-biciklistički most na stubovima mosta Franca Jozefa što je bio spoj Petrovaradinske tvrđave i Keja, zatim nastavak Bulevara Evrope odnosno spajanje ka Kamenici, taj most je verovano najvažniji zbog saobraćaja, to je takozvana peta faza zapadne obilaznice, kod obilaznice Kamenice most koji bi spajao Bulevar Evrope, Bulevar Patrijarha Pavla, Cara Dušana, Cara Lazara i praktično izvodio saobraćaj iz grada i imamo pešačko biciklistički most preko Ribarskog ostrva koji je isto projektovan , plus treba da radimo projekat Sentandrejskog mosta, blizanca na kanalu, kao nastavak Sentandrejskog bulevara. Mislim da su mostovi jedna velika investicija, ali će svakako biti i novih obdaništa, škola, proširenih škola, bulevara i verujem u dobroj meri da ćemo u narednih pet godina rešiti nedostatak pre svega kanalizacione i nešto vodovodne mreže u gradu Novom Sadu, da probamo da dođemo do kraja tog komunlnog izazova s kojim se nosimo već decenijama.
Pored ovih velikih stvari nećemo zanemariti socijalnu politiku, ulaganje u kulturu, čeka nas Kineska četvrt, obnova Petrovaradinske tvrđave i podgrađa, obnova Almaškog kraja, rekonstrukcija Spensa, novi stadion…
Raduje me sve to.
Da li novosađani mogu očekivati investiciju poput Zoo vrta?
Kada je u pitanju Zoo vrt, mene za to vezuje neka loša priča, kad sam ja bio student, bio je pokušaj Zoo vrta kod Štranda, to se loše završilo. Nisam slušao predloge na tu temu, a da vam iskreno kažem ne vidim to u prioritetima, imamo Zoo vrt u Beogradu, Subotici, za sat vremena ste tamo, nije to daleko.
Zoo vrt u Novom Sadu sačekaće nekog drugog gradonačelnika.
Gras nabavlja još trideset autobusa, čime ćete još olakšati svakodnevnicu sugrađanima?
Mislim da ćemo svakako obradovati novosađane sa sto do sto pet novih autobusa, možda dobijemo i veći broj autobusa, u zavisnosti od cene koju budemo dobili na tenderu. Od trideset do trideset pet će GSP sada kupiti, imamo fiksni iznos sve zavisi od ponude, grad je sedamdeset jedan autobus opredelio, oni su u procesu kupovine, odnosno završeni su tenderi, stigla su prva dva, lagano ćemo to da popunjavamo.
Ne zaboravite da smo predhodnih pet godina kupili četrdeset autobusa, to znači da ćemo imati oko sto četrdeset do sto četrdeset pet novih autobusa od ukupno dvesta koliko izlazi dnevno, znači imaćemo gotovo više od dve trećine kompletno novih autobusa, klimatizovanih, bezbednih, sa dobrom opremom, bez barijera za osobe sa invaliditetom, znači sve ono što traži jedan normalan, pristojani razvijen grad i građani.
Mislim da će to biti milina za građane, da osećaju zadovoljstvo što putuju autobusima.
Pokušaćemo da promenimo i tarifni sistem, da prigradske delove koji su nam dosta napadnuti nelegalnim, linijskim taksistima korigujemo cenama na bolje, kako bi ljudi više koristili autobuse.
Neke linije ćemo i proširiti, idemo na digitalizaciju i elektronsku kupovinu karata, kako bi se vozači skoncentrisali samo na bezbednost putnika i na očuvanje autobusa.
Gradske uprave sada poprilično dobro rade svoj posao, dobijaju nove prostore, šta grad ima dalje u planu kada su iste u pitanju?
Učinili smo ih operativnijim, pristupačnijim. Recimo uprava za urbanizam i građevinarstvo, premeštena jeiz Radničke na Trg Kamenskog, ljudi se osećaju bolje, prijatnije, građanima je lepše u novom prostoru, mada u eri digitalizacijeviše ne morate da idete nigde, ne morate da čekate u redvima, sve obavljate elektronski, ali vodimo računa i dalje oko uslova za rad, ne samo zbog zaposlenih već i zbog klijenata.
Videćemo kako će se stvari dalje razvijati, nemojte zaboraviti da smo mi uradili jednu veliku i tešku stvar, ZIG i Poslovni prostor smo pretvorili u upravu, što se javnosti ne čini ništa bitnim, ali je od velike važnosti za funkcionisanje grada.
Spekuliše se da se spremate za neku novu funkciju?
Samo se spekuliše. Presrećan što sam gradonačelnik Novog Sada, što sam imao priliku, čast i privilegiju da u dva mandata vodim grad, volim i što sam podpredsednik SNS-a.
Ja sam potpuno ispunjen čovek, šta god bio sutra uvek ću se boriti, raditi i živeti za Novi Sad.
Ko je vaš omiljeni gradonačelnik Novog Sada?
Ne bih mogao zaista da izdvojim nekog. Imao sam priliku da se družim sa Jovom Dejanovićem, radi se nesumnjivo o velikom čoveku.
Jovina porodica mi je ukazala čast pa sam govorio kod njega na komemoraciji. Iako smo bili različite političke orjentacije, imali smo jednu zajedničku crtu, a to je ljubav prema Novom Sadu.
Verujem da su svi hteli da budu što bolji gradonačelnici, mislim da sam posle Jove i još jednog od gradonačelnika Novog Sada treći gradonačelnik koji je dobio dva mandata.
Koliko se vaš život promenio od kada ste na mestu
gradonačelnika?
Promenio se u smislu da imam manje vremena, da manje vremena provodim sa porodicom, sa prijateljima, da manje vremena gledam fudbal sa mojim sinovima, da teže idem na pecanje sa svojim drugarima, da se mama i tata ljute na mene jer ih ne posećujem. Verujte mi da ja ni sebi ne mogu da objasnim kako ne stižem da odem kod njih, kod bake, ali vidite i vi u koje vreme radimo ovaj intervju, takav je posao, još uvek sam na radnom mestu.
Što se tiče ostalih stvari verujem da sam isti , imam drugare koje sam imao, nisam promenio navike, interesovanja, trudio sam se da porodicu sačuvam od toga, da moji sinovi ne odrastu kao sinovi gradonačelnika, da oni budu Mihajlo i Danilo, da budu pre svega dobri ljudi, drugari, da uče, da sklonim od njih reflektore političke scene, iako su me i saradnici i savetnici uvek nagovarali da eksponiram porodicu, jer ljudi to vole da vide, mi smo ipak odlučili da držimo sve to povučeno, supruga Maja je tu ponela glavnu ulogu, ona je ta koja je uvek sa decom, radi sa njima.
Da li su vaša deca u nečemu imala prednost u odnosu na drugu decu jer im je otac gradonačelnik?
Većina ljudi misli da imaju prednost, da je to lako, a da vam kažem više su imali problema nego prednosti.
Ko vas nikada nije izneverio?
Porodica, sinovi, neki prijatelji svakako. Osetio sam u nekim trenutcima da ostajem sam i da moram sam da se izborim, ne znači da me tada nisu voleli, nisu brinuli, ali sam neke situacije prosto morao da rešim sam sa sobom.
Pas me nikada nije izneverio (smeh).
Kome ste zahvalni što ste sada tu gde jeste?
Zahvalan sam pre svega građanima, da nije bilo izborne volje građana ne bih bio ovde, zahvalan sam mojoj stranci i predsedniku što su smatrali da ja treba da budem kandidat ispred stranke, da se ne lažemo, voleli ili ne političke stranke one su instituciona okosnica, stub demokratije i sva razvijena društva imaju političke stranke, samo se kod nas pravi neka averzija i fama oko njih, ne možete da glasate za nekog, a da ne znate šta će on sutra da radi, to što je neko uspešan u nečemu ne mora da znači da bi bio dobar u politici i onda mora da stoji neka politika oko vas, pored vas , da možete da znate ako nekog birate kakva politika ide sa njim.
Zahvalan sam Aleksandru, porodici što me trpi, a zahvalan sam roditeljima što su me vaspitali,učili i stvorili uslove da mogu jednog dana da se pripremim za sve ove izazove.
Oduvek sam imao podršku porodice.
Ko je Miloš zapravo?
Volim sport, volim Novi Sad, Srbiju, volim našu himnu, zastavu, volim Dunav, Frušku goru. Mislim da sam se trudio da pokažem svu tu ljubav, da li sam je na najbolji način pokazao ne znam, to je upitno, ali sve što radim radim sa emocijama.
Gde se najlepše opuštate?
Mislim da imam dovoljan staž kao suprug i kao otac da smem da kažem da se na pecanju najlepše opuštam. Najviše me opuštaju reke, jezera. Potpuno sam gradsko dete, ali kako sam stariji, ljubav i zov prirode je sve jači i prisutniji kod mene, stvarno mi prija kad sam pored vode, družim se sa prijateljima, ne pričamo o politici, pijemo vino, slušamo muziku.
Nikada nisam voleo da budem sam, uvek sam bio okružen dragim ljudima.
Imate li poruku za Novosađane?
Novosađani već sve znaju, razumeju, oni su divni ljudi, nisu laki, nije lako razumeti Novi Sad i Novosađane ako ih zaista ne volite.
Za mene su inače svi Novosađani pravi rođenjem i doseljenjem, nikada tu ne pravim razliku, igrom slučaja sam rođeni Novosađanin, ali ne mislim da sam bolji zbog toga, Novi Sad ima srce i dušu da primi sve one dobronamerne ljude koji žele da žive u Novom Sadu, samo mu treba uhvatiti tah njegov ritam i nit.
Ne bi Novi Sad narastao da nije prihvtao ljude, ovo je grad migracija, dolaska ljudi, a mi se trudimo da bude što manje odlazaka.
Velika je prdnost da možete da primite ljude, a Novi Sad je jedna velika kuća.
Novosađani, volite svoj grad!
Autor: Ivana Knežević
Fotografije: Dragana Tintor
