„Ne moja prva knjiga, da ne bude zabune, nego samo prva koju sam imala strpljenja da zapišem.“
Treće izdanje romana “ Planeta Dvorište“ je raspakovano i čeka svoje čitaoce.
Da li zato što je svoj život pretočila u knjigu ili zato što su korice od truda i stpljenja, naša novosađanka Olivera Balašević odlučila je da Novi Sad obraduje novom ulogom, ulogom poštara. U vremenu kada pandemija Covid 19 ne jenjava junakinja romana „Planeta Dvorište„, uzima svoje delo i čitaoce reši da oduševi tako što će im baš ona dostaviti knjigu koju su poručili.
https://www.youtube.com/watch?v=Q6F786f2VNc
U svakoj nevolji čuči neki blagoslov.
Puno uzbrdica i havarija, malo malo uzbrdice iako živim u ravnici ne pamtim kada mi je život bio brdovitiji. Kada sam pripremila, priredila i napisala knjigu nije moglo biti drugačije ni za nju ni za njen put do čitaoca ako ne nego neobično vreme. Knjiga izlazi krajem decembra prošle godine, u martu stižu vesti o koroni, i predstavljanje knjige koje je bilo zakazano po svim gradovima u regionu moralo je da zastane i da sačekamo bolje vreme što se tiče korone i zdravlja.
Onda sam odlučila kada knjigu preko sajta neko poruči a da je iz Novog Sada, ja se ohrabrim i pozovem izvinim se zahvalim se i kažem da ću lično doneti knjigu. Kako biva to u životu i zaista se potrefilo da su na vratima na koja sam zakucala mnogo puta bili stariji ljudi preko šezdeset pet godina koji nisu mogli da izađu. Moja namera nije bila da nekoga uznemiravam već da olakšam, redovi u poštama, bankama…
Jedna žena mi je rekla „Ja znam! Vi želite sve nas da upoznate“! Pa ja kažem verovatno da da, Novi Sad nije Njujork pa da sretneš nekoga jednom i više nikada. Shodno veličini grada i našem mentalitetu i potpuno je u redu da većinu svojih sugrađana upoznaš.
To mi je zaličilo verovatno iz običaja koje pamtim sa Planete Dvorišta…
Tetka Paula je nedeljom donosila na svojim porcelanskim tanjirima kolače, pogotovo na vrata gde je znala da ima dece, tada je čitavo dvorište mirisalo na vanilu, čokoladu cimet… To su bile Carske mrvice, Damen kapric kolač, London štangle, a brat i ja bi smo se strahovito radovali kada ona dođe i brzo smažemo kolače brzo brzo još ako ima fila… sve poližemo…nebi li smo došli do one slike do one prele šare na porculanskom tanjiru, pošto je tetka Paula bila nemica i imala je raskošan servis različitih proilzvođača.
Kao da je znala da nas te slike raduju, uvek je donosila drugi tanjir, nekada bi bilo dvoje zaljubljenih pored nekih kočija iz doba renesanse, sledeći put bude kanarinac u boji na rascvetalom drvetu trešnje… Mi bismo započinjali priče i maštali šta bi moglo to da bude, šta taj fragment znači iz koje je to priče.
Ova knjiga zapravo predstavlja omaž tetka Pauli i onim nedeljnim tanjirićima kada bi na vrata svojih komšija zakucali sa kolačima koje smo te nedelje pravili. Danas je nedelja i danas nosim knjige umesto kolača na Žolnaj tanjirićima.
O romanu „Planeta Dvorište„, za SRP časopis Milan Radoičić je pisao, a jedan deo je vrlo upečatljiv i ako ste se možda premišljali da li da kupite i pročitate verujem da će vas ovo uveriti da treba da imate u svojoj zbirci upravo ovo delo Olivere Savić Balašević.
„Najzad, na najteži način odrasti, a na najlepši mogući način sačuvati devojčicu u sebi, to je Olivera Savić-Balašević, to poručuje Planeta dvorište“.
Kako do Planete Dvorište?
Roman Planeta Dvorište možete naručiti putem sajta , nakon čega ćete biti u mogućnosti da uz osnovne informacije navedete i ličnu posvetu koju će autorka romana sa velikim zadovoljstvom napisati za vas.
Kliknite na knjigu i direktno vas vodi na Planetu Dvorište
Autor: Stojan Ćutilo
Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja u celosti ili njegovih delova i dalja redistribucija bez dozvole vlasnika autorskih prava i linkovanja na sajt.
Objektiv24
