danas je u Master hali Novosadskog sajma, a u organizaciji pokrajinskog Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu otvoren “Sajam zavičaja – zavičaj kroz turizam, privredu i kulturu“
Sajam je podeljen na nekoliko programskih celina, a centralni događaj je bio svečano otvaranje na kojem se u ime Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu obratio direktor Fonda Duško Ćutilo :
-Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu je organizator ove manifestacije ali uvek ističem da su svi izlagači zajedno sa nama ovo organizovali, jer svako od njih je uneo deo svoga zavičaja u ovu manifestaciju. Zahvaljujem im se na velikom trudu, angažovanju i ljubavi koju pokazuju prema svojim korenima ali istovremeno i prema svojim potomcima jer čuvajući ono što imamo pružamo mogućnost da i budući naraštaji nastave tamo gde smo mi stali. Ova manifestacija simbolizuje zajedništvo, sabornost i solidarnost našeg naroda, ovo je prilika da se bolje upoznamo i unapredimo saradnju, da gradimo mostove koji će nas spajati i stvoriti neraskidive veze– istakao je Ćutilo.
Na otvaranju manifestacije bio je prisutan i pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Petrović, koji se takođe obratio prisutnima :
-Novi Sad je multietnički, multikonfesionalni i multikulturalni grad, i u njegovoj prebogatoj istoriji uvek je bilo i biće dovoljno mesta za sve ljude dobre volje, širokog i toplog srca, jer poklanjajući ljubav, čovek nikad nije na gubitku. Podsetio bih da smo krajem septembra prošle godine u Gradskoj kući u Novom Sadu potpisali Sporazum o uspostavljanju saradnje sa Istočnim Sarajevom, i ovaj sajam će biti prava prilika da se upoznamo i sa ogromnim privrednim potencijalima, pre svega turističkim, koje taj grad pruža, ne samo nama u Srbiji, već i mnogo šire u regionu. Takođe, dugogodišnja i plodna saradnja sa glavnim gradom Republike Srpske, Banjalukom, pravi je primer negovanja zavičajne kulture. Uz želju da ova manifestacija opravda očekivanja i da se na pravi način predstave svi privredni, turistički, kao i kulturni potencijali, od srca i najiskrenije vas pozdravljam i želim dobrošlicu u Srpsku Atinu i Evropsku prestonicu kulture 2022. godine– rekao je Petrović.
Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić, istakao je da je broj izlagača i posetilaca koji je iz godine u godinu sve veći, jasan pokazatelj da uprkos turbulentnim vremenima, manifestacije koje promovišu zajedništvo srpskog naroda širom regiona, opstaju i i imaju sve jači odjek.
-Osim očuvanja tradicije, zajedništva i nacionalnog identiteta, program svih naših susreta obogaćen je namerom da se unapredi saradnja sa svim činiocima srpske zajednice, putem različitih modela privredne, kulturne i turističke saradnje“, rekao je Sofić.
Sekretar je rekao i da će Pokrajinska vlada nastaviti da bude oslonac projektima zajedništva i saradnje i najavio podršku kroz finansiranje projekta Srpske kuće u Beranama koja će biti mesto okupljanja srpskih organizacija iz Crne Gore, kao i sufinansiranje izgradnje proizvodnih hala u opštini Milići u Republici Srpskoj.
On ocenio je da su ovakve manifestacije idealna prilika da se zajednički sagleda aktuelno stanje, mogućnosti saradnje, primeri dobre prakse i načini finansiranja i poslovanja na tržištu.
Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Dragana Milošević istakla je da ovu tradicionalnu manifestaciju doživljava kao sajam kulture i čuvanja našeg kullturnog nasleđa, jer to jeste naš identitet, naša tradicija i vera, koja upravo na ovaj način kroz sajam zajedništva pokazuje jedinstvo srpske kulture i tradicije.
I najmlađi su uživali u manifestaciji, učeći se od malih nogu pravim vrednostima. Jednoglasno deca iz FK SOKO Nova Gajdobra poručila su nam da uživaju na Novosadskom sajmu i da im nije prvi put da posećuju ovaj vid sajma.
Nakon svečanog otvaranja usledio je bogat kulturno umetnički program, u kojem su nastupili Srpski pravoslavni pojci, folklorski ansambli i pevačke grupe, a sve prisutne je posebno obradovao koncert Snežane Đurišić.
Knežević I.
