Podrška Novog Sada Sigurnoj ženskoj kući

Prema rečima Nele Kuburović, Ministarstvo pravde i Vlada RS kontinuirano rade na prevenciji i na borbi protiv nasilja nad ženama i decom. Dokaz za to je, kako je rekla, i usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje godinu i po dana.

Sigurna ženska kuća u Novom Sadu od 2009. godine postoji kao redovna delatnost Centra za socijalni rad, a do tada je funkcionisala kao projekat, koji je od 2006. godine podržavan sredstvima Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu.

– Svaka poseta ovakvoj ustanovi deluje otrežnjujuće, da bolje shvatimo neprihvatljive pojave u našem okruženju, i zbog čega država ulaže napore da institucionalno, preventivno i represivno deluje prema nasilnicima. Međutim, neophodno je da u rešavanje tog problema bude uključena cela društvena zajednica. Grad je partner Sigurnoj ženskoj kući, državnim organima i svima koji su uključeni u ovaj oblik spocijalne zaštite. Mi paralelno radimo i na ekonomskom osnaživanju žena, jer želimo da one pokreću svoje poslove i da ne zavise ni od koga.

– Uskoro završavamo projekat sa Vladom Republike Srbije koji pruža podsticaje ženama preduzetnicama, a kroz koji se vidi da su one koje smo podržali da pokrenu svoj biznis, uspele da se izbore na tržištu. Ovo je veoma važno imajući u vidu podatke da većina žena ostaje u porodicima u kojima trpe nasilje zbog ekonomske zavisnosti – naglasio je gradonačelnik Vučević i podsetio na to da će Ministarstvo pravde zajedno sa Evropskom unijom realizovati najveću investiciju u oblasti pravosuđa na teritoriji Novog Sada, a reč je o izgradnji Palate pravde na uglu ulica Maksima Gorkog i Stražilovske.

Foto: Jaroslav Pap

Prema rečima Nele Kuburović, Ministarstvo pravde i Vlada RS kontinuirano rade na prevenciji i na borbi protiv nasilja nad ženama i decom. Dokaz za to je, kako je rekla, i usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje godinu i po dana.

– Zahvaljujući primeni tog Zakona razmatrano je 64 000 slučajeva nasilja, i to nam govori da su žene ohrabrene da nasilje prijavljuju i traže institucionalnu zaštitu. Postignuti su osnovni ciljevi Zakona, a to su brzo reagovanje države i multisektorska saradnja. Na nivou svakog tužilaštva postoji grupa za koordinaciju koju čine tužilac, policijski službenik i predstavnik Centra za socijalni rad, a sačinjeno je preko 16 000 individualnih planova zaštite za konkretne slučajeve. Svi treba da prijavljujemo nasilje, jer naprijavljivanje je takođe prekršaj – kazala je Nela Kuburović i istakla da je u novembru usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći za žrtve nasilja koji počinje da se primenjuje sledeće godine.

Foto: Jaroslav Pap

– Problem nasilja nad ženama uvek se mora posmatrati iz ugla žrtve koja se u Sigurnu kuću sklonila da preživi, i od nas očekuje efikasnu multisektorsku podršku. Od početka godine ovde je zbrinuto 96 osoba, 43 žene i 53 dece. Grad Novi Sad je podrškom koju pruža Sigurnoj ženskoj kući spasao njihove živote – rekla je rukovodilac Sigurne ženske kuće Nada Padejski-Šekerović. Kako je objasnila, nakon smeštaja štićenika u prihvatilište, realizuju se aktivnosti sociološkog i ekonomskog osnaživanja u cilju pronalaženja održivih rešenja da se žena vrati u zajednicu i živi bez nasilja. Ona je takođe istakla da, u situacijama kada je nasilje takvog intenziteta da se žene obraćaju za pomoć, uvek su nasilju izložena i deca.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama proglašen je na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba održanom u Bogoti 1981. godine. Dan 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariju Terezu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj republici 1960. godine. Ujedinjene Nacije su 1999. godine rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

FOTO Jaroslav Pap