Početak Gradske vesti Porfirije: Kosovo je deo Srbije i tu dileme nema

Porfirije: Kosovo je deo Srbije i tu dileme nema

86
0

Kosovo je deo Srbije i tu dileme nema, poručio je juče patrijarh srpski Porfirije i istakao da prema tome niko ko je patriotski raspoložen ne može ni pomisliti da Kosovo nije deo Srbije.

U prvom intervjuu nakon ustoličenja na tron Svetog Save, patrijarh Porfirije je u emisiji Upitnik RTS-a istakao da, iako Srbija na Kosovu nije fizički prisutna u pravom smislu te reči, suštinski Kosovo je deo Srbije i to je stav SPC, i sve drugo što bi, kako kaže, sada rekao s tim u vezi bilo bi suvišno.

“Kosovo nije samo geopolitičko pitanje za nas već je to zaista tema našeg identiteta. Uveren sam da bez obzira na sve realne političke okolnosti koje nisu nimalo naklonjene našem narodu, država čini sve kako bi se pre svega sačuvao mir na toj teritoriji i učinilo najviše za dobro našeg naroda”, naveo je Porfirije.

Razgovor o tom pitanju smatra neophodnim, ali ističe da nikada ne bi pristao na dijalog na štetu Srbije, ali ni na štetu drugih.

“Razgovarati o zajedničkom životu Srba i nealbanaca na Kosovu da, ali sve izvan toga bilo bi nerealno”, ističe Porfirije.

Potrebno nam je, dodao je, malo više molitve kako bismo uspostavili suživot sa onima koji nisu Srbi i kako bismo im pokazali i dokazali da zapravo Kosovo jeste njihov dom, ali istovremeno i nešto što je deo Srbije.

Kada će i da li će Papa doći, Bog sveti zna

Poseta Pape Srbiji zavisi od niza faktora, rekao je večeras patrijarh srpski Porfirije, koji, kako je naveo, o naročito važnim i epohalnim događajima za Crkvu nikada neće promišljati sam.

Patrijarh je istakao da, koliko je njemu poznato, do sada nije bilo nikakvih inicijativa Vatikana prema SPC u vezi s posetom Pape, a ni obnuto.

Patrijarh Irinej je govorio da bi to bilo dobro i korisno za odnos dveju crkava, ali da li i kada će to biti – Bog sveti zna, naveo je poglavar SPC.

Što se tiče pape Franje i odluke da formira komisiju za rasvetljavanje života Alojzija Stepinca, patrijarh kaže da je to bio veliki gest i veruje da će razgovori na tu temu biti nastavljeni.

NJegov utisak je da su se, kako kaže, nakon više sastanaka te komisije nekako gledišta svih strana približila, iako je svako ostao na svojim početnim pozicijama.

Zato smatra da, ako razgovor bude nastavljen, lakše će se pronaći put za dalje, koji će biti na korist i Srba i Hrvata.

Protiv sam svake polarizacije

Patrijarh srpski protivi se svakoj polarizaciji, smatra je štetnom od porodice do države i zato će se, ističe, uvek moliti za sabornost i za razgovore.

Svako ko insistira na polarizaciji, moj dubinski osećaj je da nema iskrene namere i da mu ciljevi nisu časni, rekao je Porfirije, odgovarajući na pitanje šta misli o dijalogu vlasti i opozicije.

Porfirije kaže da smatra da postoje mnogi “vuci u jagnjećoj koži” koji bi hteli pošto poto da unesu razdor u SPC i u, kako kaže, samo srce crkvenog bića, ali je siguran da se to ne može desiti, jer “srce Crkve je živi Bog Isus Hrist”.

Hristos je, ističe, ljubav, a Crkva je saborna, obraća se čoveku kao ličnosti, ne čoveku ove ili one partije ili ideologije.

Žali što je napustio Hrvatsku gde je kao mitropolit proveo sedam godina tokom kojih je, kaže, sa pravoslavnim narodom koji tamo živi započeo da gradi pravoslavnu zajednicu.

Ono s čim se pravoslavni u Hrvatskoj suočavaju i najveći problem je “dubinski strah” i za početak je bilo važno osvestiti svoj identitet, jer to je najveća brana od straha.

Zalaže se, ističe, za život naroda u Hrvatskoj i na Kosovu po principu priče Šopenhauera o bodljikavim prasićima, koji da bi se zgrejali moraju da se zbiju, ali istovremeno i da ostanu dovoljno daleko da, pošto imaju bodlje, ne povrede jedni druge.

Mi hrišćani moramo da posvedočimo da ne postoji mogućnost da možemo da ugrozimo nekog, ali u isto vreme da izgradimo svoj identitet da budemo dovoljno blizu ali i dovoljno daleko od tuđih interesa, da ne ugrožavamo jedni druge, poručiio je srpski patrijarh.

Pozivajući se na jevnađelje, kaže da su svi ljudi braća i da postoje mnoge sličnosti među ljudima, ali i mnoge razlike.

Najsličnije, ističe, od svih razlika je da smo svi ljudi.

Za Srbe u Hrvatskoj kaže da zaista tu državu osećaju kao svoju otadžbinu, jer ona to i jeste.

Neki hoće da ostanu, poneki se i vraćaju, ti uslovi tamo nisu najbolji, ali ne vredi ni kritikovati ni kukati, već uciniti sve da se ti uslovi poprave, kaže poglavar SPC.

Spreman je na sve čestito da uradi, ako bi to doprinelo Srbima u Hrvatskoj i ne samo da im bude dobro, već da budu po svemu ravnopravni sa svim ostalim građanima, bez obzira na osporavanja i osude.
Mi nikada ni na koji način nećemmo izdati pravoslavnu crkvu i svoj narod, a lično sam spreman da sa Svetog Duha na kolenima idem do Jelačićevog trga znajući šta čini, ako bi to rezutiralo dobrim za moj narod u pravom smislu te reči. Šta god ko rekoa, naveo je Porfirije.

Isto to se, ističe, odnosi i na Srbe ovde u Srbiji i za sve pravoslavne Srbe gde god da su, kao i Srbe na Kosovu, bez namere da ugrozi bilo koga.

Patrijarh očekuje da će biti snimljeno još ovako značajnih filmova kao što je “Dara iz Jasenovca”, jer, kako ističe, “moramo da negujemo sećanje, ali da se borimo protiv zlopamćenja, da budemo zarobljeni bilo kojom vrstom osvetoljubivosti i mržnje jer ta spirala zla neće imati kraja”.

Moramo doći do pomirenja, nemam recept, ali želim i hoću da učinim sve da dogovarajući se sa svojom sabraćom učinomo sve što je korisno na tom putu, poručio je patrijarh i istakao da je dijalog za to jedini način koji će nam omogućiti da idemo dalje.

Ako, ukazao je, budemo stavljali pod tepih bilo koju temu nećemo uspeti da se oslobidmo uvređenosti, povređenosti, egoizma, osvetoljubivsti…

Govoreći o odnosu Crkve i politike, patrjarh kaže da poznaje mnoge političare, domaće i inostrane, ali ta poznastva nikada nije zloupotrebio.

Poznavao sam ih i poznajem i trudim se da ih sve volim, rekao je.

Postoje, kaže, mnogi iz sveta politike koji su rekli da je sada izdao one, a priklonio se ovima.

Mnogi su, naveo je, dolazili kod njega u manastir Kovilj kao, na primer, Zoran Đinđić, a da to nisu znali ni njegovi najbliži saradnici, a ni oni koji su ga nasledili.

Izvor: dnevnik

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here