Sinoć, 7. marta, s početkom u 20 časova, u Hali 1 Novosadskog sajma premijerno je odigrana dugoočekivana predstava ,,Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije” reditelja Andrea Moretija.
Predstava ,,Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije”, rađena po tekstu Aleksandre Mrđen, realistično prikazuje život migranata, njihove probleme, strahove i dileme. Cilj predstave je da se među ljudima širi empatija prema migrantima, koji su najčešće zbog izvesne traume morali da napuste svoj dom u potrazi za sigurnijim životom…
Glavne uloge su tumačili: Boško Petrov, Sanja Petrov, Zorica Petrović, Aleksandra Popović, Zoran Prodanović, Milan Trifunović, Tatjana Petrus, Uros Krstic, Miloš Malešević, Luka Grandić, članovi glumačkog udruženja ,,Šmiranti“.
–Priprema predstave je proces koji je trajao dugo, u koji je uloženo mnogo truda, energije, vremena i emocija… Sada nakon premijere mogu da kažem da sam zadovoljna reakcijama publike, celom ekipom i njenim radom, kao i polaznicima škole glume ,,Šmiranti“, kojima je ovo bila prva predstava u životu, a ipak su s velikom hrabrošću i energijom izneli ceo projekat – izjavila je Sanja Petrov, ispred glumačkog udruženja Šmiranti, koja je ponela deo produkcije i deo organizacije ove predstave.
Ko sam ja? Odakle dolazim? Kuda idem?
Ovo su samo neka od pitanja koja sebi postavlja čovek u potrazi za izgubljenim identitetom, usled napuštanja domovine, porodičnog ognjišta, prijatelja i porodice. On, odlazeći, biva prinuđen da se suoči sa istinom da gubeći svoju otadžbinu, mir u njoj, uspomene, gubi i sebe. Šta on postaje? Postaje broj, samo milioniti komadić velikog mozaika zvanog migracije…
Samo kada znamo odakle smo došli možemo zasigurno da znamo i kuda idemo…
Sanja Petrov je igrala ulogu Marije, žene koja je 1990-ih izbegla iz Hrvatske, te nam je objasnila šta su bili glavni izvori inspiracije pri građenju ovog lika.
–Na svu sreću, ja lično nemam iskustvo migracija, jedino iskustvo iz kog sam crpela emociju je ono iz 1999. godine, odnosno, bombardovanje i sećanja na taj rat. Uspomene i osećanja nošena iz tog perioda su mi pomogli da pronađem temelj na kom ću izgraditi ovaj lik – objasnila je Sanja.
Publika koja prati rad Šmiranata složiće se s našom konstatacijom da je ova predstava drukčija u odnosu na njihova dosadašnja ostvarenja, a kako nam otkriva Sanja Petrov, zasluga za ove inovacije pripada italijanskom reditelju Andreu Moretiju.
–On je čovek koji se dosta bavi pokretom, emocijama, muzikom i u tom smislu je bilo drugačije od onoga što smo mi u okviru Šmiranata radili. Naime, naš dosadašnji rad u odnosu na ovu saradnju je bio realističniji. Zaista je dragoceno iskustvo graditi predstavu na potpuno novi način – skretanjem pažnje upravo na pokret, na pogled… Radili smo dosta na tome da osvešćujemo naše prisustvo u samom prostoru. Mesec dana su trajale glumačke radionice koje su bile improvizacije na temu migracija, a onda je iz toga nastao i dramski tekst, koji se oslanjao na prethodna istraživanja, rađena putem društvenih mreža, medijskih članaka…
Čarobni glas Anđele Koruga, koja je izvodila pesme ,,Da sam ja netko“, grupe Indexi, ,,Zabruje tako pesme znane“, kao i pesmu Đorđa Balaševića ,,Samo da rata ne bude“, upotpunio je atmosferu koju nam donosi priča o lutanju, smrti i gubicima – večitim bitkama u kojima niko nije pobednik…
Publika koja je propustila premijeru predstave imaće priliku da pogleda reprizu iste na sceni ,,Radničkog doma“.
Autor teksta: Dragana Klašnja
Novi Sad, 8. mart 2022. godine
