Istovremeno, podaci MUP pokazuju da je ove godine novosadskoj policiji prijavljeno 18 silovanja ili pokušaja silovanja, među kojima, doduše, ima i nekih lažnih prijava.
Kada se na stranu stavi nekoliko lažnih svedočenja, veliki broj žena ohrabren je da prijavi neki vid seksualnog nasilja, pa čak i onaj koji se dogodi u porodici. Tome je doprinela bolja koordinacija policije, tužilaštava, centara za socijalni rad, ali i zdravstvenih ustanova, koje su u okviru projekta „Zaustavi – zaštiti – pomozi“Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Centra za podršku ženama iz Kikinde poslednje dve godine radile na uspostavljanju sistema zaštite žena žrtava seksualnog nasilja.
Za dve godine, opštine u Vojvodini dobile su centre za žrtve seksualnog nasilja, potpuno opremljene i ojačane ljudima edukovanim za rad sa žrtvama seksualnog nasilja, broj telefona za prijavu ovakvih slučajeva, jaču podršku institucija i, što je najvažnije, osećaj da su konačno podržane i saslušane kao žrtve tragičnih događaja.
Projekat u potpunosti finansira Poverenički fond UN, traje već dve godine, a sprovodiće se do 2019.
Upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV Tihomir Vejnović poručio je da je Betanija, kao ustanova iz koje je priča pokrenuta otvaranjem pilot-centra za žrtve seksualnog nasilja, ostvarila značajne napretke u komunikaciji sa žrtvama nasilja, s obzirom na to da se u ovom centru, na jednom mestu, radi lekarski pregled i pruža podrška ženama.
„Žrtve seksualnog nasilja sad imaju mogućnost da se odmah jave nama, a potom se naša služba obraća Centru za socijalni rad, policiji i tužilaštvu. Ranije su ove žene morale da se javljaju na više mesta, pa da tek onda dolaze na ginekološki pregled. Za razliku od prethodnih godina, kada su sa žrtvama radila tri ginekologa, ovo je timski rad u koji su uključeni psiholozi, socijalni radnici, a po potrebi i pedijatri„, naveo je Vejnović.
Apelacioni javni tužilac u Novom Sadu Milan Tkalac poručio je da je za obradu svakog slučaja seksualnog nasilja najbitnija brza, neposredna i konkretna saradnja sa policijom, koja je već na visokom nivou. „Tada se prikupljaju dokazi, vrši se uviđaj, razgovara sa oštećenima i obavljaju sve druge radnje iz postupka. Radi se o vrlo delikatnim krivičnim delima, kojima treba pristupiti s posebnom pažnjom. Imamo vrlo iskusne kolege koji znaju da postupaju u ovim slučajevima, a osim toga, uglavnom se izriču osuđujuće presude„, naglasio je Tkalac.
Kako je dodao, žene u toku postupka uglavnom hrabro ostaju pri svojim iskazima, što doprinosi i donošenju krajnje, osuđujuće presude. Međutim, poenta postupka nije samo da se nasilnik nađe iza rešetaka, već postoji i vaspitna uloga.
Stupanje na snagu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 1. septembra ove godine značajno je ohrabrilo žene da prijave ne samo seksualno, već svaki vid nasilja, poručio je pomoćnik načelnika Policijske uprave u Novom Sadu Goran Radonjić. Pripadnici policije su, objasnio je Radonjić, senzibilisani da prepoznaju žrtve i često po prijavi mogu da deluju preventivno, što dovede i do smanjenja statistike počinjenog nasilja, a naročito u porodici.
„Saradnja sa tužilaštvom, Centrom za socijalni rad i drugim službama je odlična, a ovaj projekat pomogao nam je da dodatno edukujemo zaposlene da prepoznaju nasilje na koje nam ukazuju zdravstveni radnici. Kada je reč o slučajevima silovanja, imamo povratnike na koje očito zatvorske sankcije ne deluju, ali u vezi sa njihovim ponašanjem vodimo strogu evidenciju, pratimo kako su se uključili u sredinu, kako se kreću, šta rade. Nažalost, zvanična brojka prijavljenih silovanja nije konačna – ona je mnogo veća, ali su i žrtve sve više ohrabrene, a mi sve bolje umreženi da reagujemo“, poručio je Radonjić.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković naglasio je da je Vojvodina prva u Srbiji počela da sprovodi i unapređuje ovakav, sistematski odgovor na seksualno nasilje. Do sada je više od 900 zaposlenih iz svih pomenutih sektora obučeno da reaguje na ovakav vid nasilja, a u planu je edukacija još 50 širom pokrajine. „Bitno je da na jednom mestu imamo kompletnu zdravstvenu uslugu, kao i psihosocijalnu i pravnu podršku. Cilj nam je da po realizaciji projekta uspemo da ga uvedemo u institucionalni sistem ne samo u Vojvodini, već u celoj Srbiji„, zaključio je Gojković.
Inače, Novi Sad i Zrenjanin su prvi gradovi koji su dobili centre za pomoć žrtvama seksualnog nasilja. Ove godine su isti centri osnovani u Somboru, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Vršcu.
Broj na koji se svaka devojka i žena u situaciji nasilja mogu obratiti je telefon SOS Vojvodina 0800/10-10-10, svakog radnog dana od 10 do 20 časova. Poziv je besplatan iz fiksne i svih mreža mobilne telefonije. Možete se obratiti i na mejl: mreza.sos.vojvodina@gmail.com.
Izvor: Portal 021