Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. To je praznik rođenja novog života, dece i roditeljstva i kao takav obeležava se najlepšim verskim običajima.
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Današnji praznik – Badnji dan u narodu se praktično smatra istim praznikom i danom kada počinje proslava Božića. To dokazuje i poslovica po kojoj se za nerazdvojne prijatelje kaže da su “kao Božić i Badnji dan”.
Badnji dan je pun rituala i simbolike. “Glavni događaji” ovog praznika su paljenje badnjaka, badnja večera i odlazak u hram na ponoćnu službu. Narodni običaji za ovaj praznik veoma su stari i mnogi su se izgubili ili zaboravili. Od tradicije koja se zadržala u svesti naroda, neka se vezuje za lokalne proslave u određenim krajevima i razlikuju se od mesta do mesta.
Ipak, neki običaji su zajednički i bez njih se ni danas ne može zamisliti proslava Badnjeg dana.
Badnjak
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Drvo seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.
Danas se seče grana hrasta koji je kod Slovena oduvek važio za sveto drvo i vezivao se za božanstvo Svetovida. Ova odsečena grana danas postaje Badnjak – božićno drvo koje u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.
Pred veče domaćin unosi badnjak u dom. Kuca na vrata i najavljuje da “Badnjak dolazi u kuću”, a kada prekorači prag okupljene ukućane pozdravlja sa rečima “Srećno vam badnje veče”, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
U nekim krajevima do danas se zadržao običaj po kome, noseći badnjak, domaćin treba da obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.
Uz Badnjak, domu se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.
Posle unošenja u kuću domaćin bi prostro slamu po podu ii ispod stola. Domaćica bi i počela bi da kvoca dok bi ostali pijukali misleći da će kokoške bolje nositi jaja. Na večeri su morala učestvovati sva čeljad. Prema ovome prosipanje slame i kvocanje o Badnjoj večeri ima za cilj da skupi duše na gozbu.
Badnja večera
Starinski običaji nalagali da se badnjidanski kolač lomi rukama, kao i da se ne sme pojesti svo jelo i popiti sve piće, već se ponešto ostavljalo preko noći na stolu za kojim se večeralo. Tokom Badnje večeri sofra se ne diže niti se đubre izbacuje. Kao poslednji dan posta na Badnji dan je iznošena raskošna i bogata hrana. Većina tih jela: pasulj, riba, orasi, med…
Ipak, čak iako neko od ovih jela, ne treba da brinete – suština Badnje večere nije u obilnoj hrani i “prežderavanju” već u bratskoj ljubavi i porodičnoj slozi koja za trpezom vlada. Čak i oni koji su se “na krv i nož” zavadili, na Badnji dan, ako to iskreno žele, na Badnji dan, za trpezom, mogu da se pomire i oproste jedan drugom.
I tako će svi u sreći i slozi i uz povik “Hristos se rodi!” dočekati najradosniji hrišćanski praznik – Božić!
