Ako bi pravio svoj CV Stojačić bi, osim epiteta jednog od najboljih basketaša sveta, mogao da stavi i da ima tri fakultetske diplome, da je bio juniorski svetski šampion u košarci sa reprezentacijom Srbije 2007. godine, te dvostruki juniorski evropski šampion.
Dodao bi i da je nastupao za Mega Vizuru, Crvenu zvezdu, Radnički, te Vojvodinu Srbijagas, posle čega je napravio trogodišnju pauzu od košarke. Sezonu 2016/17 igrao je za Vojvodinu kojoj je pomogao da uđe u najviši rang domaće košarke, a da je imao značajnu ulogu pokazuje i to da je bio te sezone proglašen za MVP lige.
Osim titule svetskog šampiona u basketu sa reprezentacijom, Stojačić zajedno sa Stefanom Kojićem, Mihailom Vasićem, Aleksandrom Ratkovim i Markom Brankovićem čini basket ekipu „Liman“, sa kojom, uz „Novi Sad – Al Wahda“ dominira svetskom scenom. Mogao bi da se pohvali i da je prošle sezone proglašen za MVP FIBA 3×3 tura. Pod stavkom „razno“ u CV-ju moglo bi da se doda i da u slobodno vreme voli da svira klavir i to da je sa 10 godina bio treći najbolji šahista u Evropi u svojoj konkurenciji.
Uz sve to, Stojačić je zaposlen, diplomirani je mehatroničar – i ima samo 28 godina. Međutim, svu tu raznovrsnost, koliko god mu dobrog donela, gleda dosta kritički.
„Iskreno, mislim da je sva ta raznovrsnost koja ide uz mene, koliko god to delovalo fascinantno, zapravo glavni problem i nosi dosta negativnih stvari. U mom prvom ciklusu bavljenja košarkom, do svoje 23. godine, u jednom trenutku sam psihološki pao i odlučio sam da se rasprostranim na više strana. Možda sam prerano počeo da igram profesionalno košarku, već sa 15 godina sam igrao seniorsku ligu, a sa 23 sam imao osam seniorskih sezona iza sebe. Svako leto sam bio sa reprezentacijom i možda je tu došlo do prezasićenja“, kaže Stojačić u razgovoru za 021.rs, ali dodaje da stvari kroz koje je do sada prošao ne bi hteo da menja.
Autor:021
