Početak objektiv24 Stella Karl Ćosić: „Strah nije motivator, strah je negativna emocija i kao...

Stella Karl Ćosić: „Strah nije motivator, strah je negativna emocija i kao takav je blokator“.

191
0

Stiglo nam je proleće, vreme je za veliko spremanje, da počnemo od svoje glave i nepotrebnih misli. Stella Karl Ćosić, profesionalni kouč, motivator i aktivator nam je uputila nekoliko lekovitih saveta, šta u startu trebamo odbaciti:

U prvih pet spadaju:

1.Negativne misli i reči koje upućujemo sebi

2. Negativne misli i reči koje upućujemo drugima

3. Razmišljanje u stilu “ da sam ovo drugačije uradila tada, sada bi bilo…” Ovakve misli samo iscrpljuju i ništa ne rešavaju, bolje da razmišljamo unapred, a ne unazad.

4. Fokus na “ovo ne može” umesto kako može.

5. Upijanje nepotrebnih negativnih informacija i vesti iz okruženja. U redu je da budemo informisani šta se dešava, ali da li treba da znamo svaku negativnu informaciju.

Postoje osobe koje motiviše rezultat i kojima su neophodne konstantne pohvale za motivaciju, s druge strane neki vole kritiku i u njoj pronalaze istu. U koju grupu ljudi vi spadate?

Motiviše me pohvala, postignuće cilj, a volim i konstruktivnu razvojnu opservaciju i preporuku.

Da li strahovima treba trčati u susret? Da li strah ikada može biti motivacija?

Na žalost ispada da je strah veliki “motivator” .Na primer, strah od ugrožavanja egzistencije mnoge ljude motiviše da ostanu godinama na pogrešnom radnom mestu, sa pogrešnom osobom u braku ili vezi, u toksičnom okruženju, a to nije dobro. Strah nije motivator, strah je negativna emocija i kao takav je blokator. Motiviše nas ideja, vizija mogućnosti, uspeh, postignuće, jasan cilj, radost i ljubav. Strah nas blokira.

Kako privatni život ulazi u poslovni, a kako izlazi?

Mi smo jedna osoba jedno biće, volim da kažem “sistem spojenih sudova” i sve naše uloge se prepliću  i utiču jedna na drugu. Takozvani work & life balans je nešto čemu težimo, a ne nešto što smo postigli jer balans je kao klackalica, stalno klacka, nema kraja.

Kada pogledate svoje kćerke, da li sada sa zrelošću pomislite da je „Lakše kada si žena“, ili je „Ženama je uvek teže“

Nikada ne razmišljam na takav način. To je individualno, ne bih generalizovala. Ako mislimo da nam je teže biće nam teže, a ako mislimo kako može da bude lakše, valjda ćemo jednom odbaciti to nasleđe  da stalno nešto moramo. Znam da ovo zvuči zbunjujuće, ali uverenja koja smo nasledili kolektivno su čudo i deluju i kada ih nismo svesni. Zato sam kreirala mantru za sebe: “Ja sve mogu i ništa ne moram”

 

Autor: Snežana Mišković

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here