Naučila sam da budem dobro, čak i kada to nisam. Ima lepih i manje lepih dana, teških, radosnih. Smenjuju se, a ja se trudim da iz svakog dana izvučem samo najbolje. Sve što nam se dešava, dešava se sa nekim razlogom i tako gledam na život. Naučila sam tako da funkcionišem. Naučila sam da cenim život kakav god da je, svaki novi dan. Naučila sam to na najteži mogući način, ali eto, naučila sam…
Počinje razgovor gospođa Milena Popović Ivanović, žena koju u poslednje vreme deo javnosti nije štedeo, žena koja je uprkos svojim problemima morala na plećima da nosi neistine, a u isto vreme zbog svog sina Bogdana da hoda podignute glave.
Mnogo neistina sam čula o sebi. Znalo je da zaboli, pogotovo kada neke stvari čujete od ljudi od kojih to niste očekivali. Bilo je i toga. Bilo je svega. Podnela sam svaku laž, svaki udarac. Moja savest je mirna. Ja vrlo dobro znam ko sam. Znaju ljudi koji me poznaju. Znaju i mnogi koji me ne poznaju. Istina se ne može sakriti, ne može prekrajati. Vreme sve kockice poslaže, pre ili kasnije. Mnoge neistine izgovorene o meni su već zaboravljene, zato što su bile neistine. Uzdam se u vreme. U sebe. Ljubav moju i Oliverovu. Našeg Bogdana. Pravdu. Boga.
Imate li vremena za patnju?
Trudim se da se iskontrolišem. Da eliminišem iz života sve što može da me rastuži. Naravno da ne mogu to uvek, ali se trudim da minimalno patim, da budem jača od same sebe. Kada doživite takav gubitak koji sam ja doživela onda je sve drugačije. I patnje, i radosti i život uopšte. Sve posmatrate drugačije. Neko nauči, neko ne. Ja sam naučila. Zbog svog Bogdana. Njegove oči sada samo u moje gledaju. Nema tu mesta za suze. Nema tu mesta za tugu. Bilo je i previše u našim životima.
Kako se snalazite u poslu koji obavljate?
Jako sam zadovoljna svojim poslom. Radim ono što volim i za para sam se obrazovala. Mnogo mi je pomogao posao da prebrodim one početne, najteže dane u Beogradu. Zaokupila sam misli, upoznala mnogo dragih ljudi i tako sam se istrgla i uspela da nastavim život mnogo jača nego što sam to pre bila.
Sigurna sam da Oliver gde god da se nalazi, ponosno gleda vas i vašeg sina
Oliver je bio moja ljubav velika, radost. Mnogo smo se voleli, od prvog do poslednjeg dana, do njegovog poslednjeg daha. Osećam i danas njegovu prisutnost, svakog dana. Znam da je tu i da sve vidi i zna. Sigurna sam u to. Osećam. Znam da je ponosan i na Bogdana i mene. Na to koliko smo jaki posle svega. Na to koliko je Bogdan divan dečak i koliko ide stopama svoga oca. Znam da nas čuva. Znam i da bi nam svaku grešku koju napravimo oprostio. Sada da može da ustane on bi samo na jedna vrata pokucao, moja i Bogdanova.
Samohrana ste majka, šta vam najteže pada?
Jako je teško biti samohran roditelj, pogotovo posle tragedije koju smo mi doživeli. Ja moram biti i majka i otac u svakom segmentu Bogdanovog života. Svaku odluku moram da donesem sama. Sve da organizujem sama. Da vodim računa da ne pogrešim. Roditeljstvo nije nimalo lako i jednostavno, a u ovakvim okolnostima pogotovo. Ali, živ se čovek na sve navikne. Dan za danom i život sve to skocka kako treba.
Kakvo je Bogdan dete ?
Bogdan je divno dete. Zrelo, pametno, puno razumevanja. Mnogo razgovaramo. On mi je sin, oslonac i najbolji prijatelj. Postavlja se zaštitnički prema meni i jako smo vezani. Niko me ne poznaje bilje od njega, kako ima samo osam godina. Tu je da me razveseli kad sam tužna, da me iskritikuje kada pogrešim…Jako je društven, veseo, trenira karate i igra šah. Odlično govori engleski već sada. Zaljubljuje se često. Delimo sve, svaki tajnu i jako sam ponosna na odnos koji imam sa njim.
Opišite nam jedan svoj dan
Vodim Bogdana u školu, odlazim na posao. Imam jako dosta obaveza na poslu, a i van zbog stvari kojima se bavim. Učestvujem na mnogim konferencijama, događajima. Imam dadilju koja mi pomaže oko Bogdana, kada ja ne uspem da stignem sve. Vrlo često ima obaveze do kasno popodne, onda kući završavam poslove svake mame, pišemo domaći, spremamo ručak za sledeći dan. Viđam se sa prijateljima kada hod uhvatim malo slobodnog vremena. Putujem često sa Bogdanom preko vikenda. Organizovali smo se tako da svaki trenutak slobodnog vremena potrošimo na nas i nama drage ljude kojih Bogu hvala ima dosta u našem životu.
Ko vas nikada nije izneverio?
Nikada me nije izneverila moja porodica. Ima mnogo ljudi koji su me razočarali, ali i onih koji su bili prijatno iznenađenje. Sve to život izbalansira. Ja smatram da ono što izgubimo tako lako zapravo nismo ni imali. Tako gledam i na ljude. Odlaze neiskreni i loši da bi ustupili mesto dobrim ljudima, kojih Bogu hvala ipak ima više.
Pravite li planove za budućnost ili se prepuštate svemu što život nosi?
Još jedna stvar koju sam naučila u životu jeste da da je uzaludno praviti bilo kakve planove. Život je tren, ovak dok sada radimo ovaj intervju. Niko mi ne može garantovati da ću biti živa kada bude objavljen. Niko. Zato živim sada, danas. Imam u glavi i srcu želju. Vodim se samo time. Sve ostalo nema puno smisla.
Kada ćete novoj ljubavi dati šansu da se useli u vaš život?
Možda se već uselila…
Ljubav je sve. Lek i spas, smisao.
Ivana Knežević
Fotografije Privatna arhiva, Miloš Lužanin
