Veliki petak, poznat i kao Sveti petak, jedan je od najznačajnijih dana u hrišćanskom kalendaru i obeležava se i u pravoslavnoj i u katoličkoj crkvi. Ovaj dan posvećen je sećanju na Hristovo stradanje, raspeće i smrt na krstu na Golgoti. To je dan duboke tišine, molitve i posta, kada se vernici prisećaju najveće žrtve koju je, prema hrišćanskom verovanju, Isus Hristos podneo za spasenje čovečanstva.
Pravoslavna tradicija
U pravoslavlju, Veliki petak je najtužniji dan u Svetloj sedmici. Tog dana se ne služi liturgija, osim ako praznik Blagovesti padne na isti dan, što se dešava retko. Umesto toga, u hramovima se čita Jevanđelje o stradanju Hristovom, a popodne se iznosi plaštanica – platno sa prikazom Hrista koji leži u grobu, ispred koje se vernici klanjaju i celi dan provode u molitvi.
Post na Veliki petak je posebno strog – mnogi vernici se potpuno uzdržavaju od hrane i vode do večeri, dok drugi poste na vodi, bez ulja. Tog dana se ne peva, ne igra, ne veseli. Narodna tradicija kaže da se ne obavlja nikakav fizički posao – ne kuva se, ne pere, ne šije – u znak poštovanja prema Hristovom stradanju.
Katolička tradicija
U katoličkoj crkvi, Veliki petak je deo Svetog trodnevlja (Triduum Paschale) koje počinje Velikim četvrtkom i završava se Uskrsom. Tog dana se takođe ne služi sveta misa, ali se održava posebna liturgija Muke Gospodnje. Centralni deo obreda jeste čitanje Jevanđelja po Jovanovom kazivanju o Isusovom stradanju, ljubljenje krsta i zajednička molitva.
Katolici takođe poste na ovaj dan – dozvoljena je samo jedna potpuna porcija hrane u toku dana, uz dva manja obroka bez mesa. Veliki petak je u mnogim katoličkim zemljama i zvaničan neradni dan, a u mnogim mestima organizuju se procesije koje simbolično prikazuju Hristov put do Golgote.
Zajednička poruka
Bez obzira na razlike u obredima, suština Velikog petka u obe hrišćanske tradicije jeste ista – to je dan tišine, tuge, ali i nade. Hristova smrt nije kraj, već uvod u Vaskrsenje koje dolazi. Taj dan poziva vernike da se preispitaju, da se pokaju i očiste duh pred dolazak Uskrsa, praznika života i pobede nad smrću.
