Velikogospojinski post počinje u petak, 14. avgusta, i traje do praznika Velike Gospojine, koji se obeležava 28. avgusta. Posvećen je Presvetoj Bogorodici, a osim uzdržavanja od određene hrane, ovaj period u pravoslavnoj tradiciji podrazumeva i nastojanje da se čovek uzdrži od ružnih reči, svađa, ogovaranja i drugih postupaka koji narušavaju mir.
Post traje dve nedelje, a prema crkvenim pravilima, tokom većeg dela posta hrana se priprema na vodi. Ulje je dozvoljeno određenim danima, dok se riba tradicionalno jede na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta.
Ipak, suština posta nije samo u promeni jelovnika.
Vernici se tokom posta podsećaju da uzdržavanje treba da se odnosi i na ponašanje. Zbog toga se posebno naglašavaju mir, strpljenje i kontrola sopstvenih postupaka.
Svađe, vređanje, psovanje, ogovaranje i namerno izazivanje konflikata nisu u skladu sa duhom posta. Posebno se podstiče izbegavanje rasprava koje mogu da povrede druge, kao i potreba da se na svaku provokaciju ne odgovori ljutnjom.
Upravo zbog toga se u tradicionalnom shvatanju ovaj period vezuje za mirniju atmosferu u domu, više međusobnog poštovanja i posvećenost porodici.
Zašto je Bogorodica posebno važna ženama?
Presveta Bogorodica zauzima posebno mesto u pravoslavnoj pobožnosti, a mnoge žene joj se obraćaju u molitvama za zdravlje svojih najbližih, mir u porodici i pomoć u teškim životnim okolnostima.
Posebno se pominju žene koje žele potomstvo. U narodnoj tradiciji postoji verovanje da je period praznika posvećenih Bogorodici naročito pogodan za molitvu za decu i porodicu.
Tokom posta vernici mogu da se mole, zapale sveću pred ikonom Bogorodice, posete crkvu ili manastir, pomognu nekome kome je pomoć potrebna i više vremena posvete porodici.
Velika Gospojina povezuje se i sa brojnim narodnim običajima, među kojima posebno mesto zauzima bosiljak.
U srpskoj tradiciji bosiljak se vekovima smatra posebnom, blagoslovenom biljkom. Čuvao se u domu, pored ikone, a koristio se i u različitim običajima i obredima.
Postoji verovanje da bosiljak u domu simbolizuje zaštitu i blagoslov porodice. U nekim krajevima žene su ga koristile i prilikom pripremanja hrane ili ga čuvale za posebne prilike.
Bilje se tradicionalno bere oko GospojineZa period oko Velike Gospojine vezani su i običaji sakupljanja lekovitog bilja. Prema narodnom verovanju, biljke prikupljene u ovom periodu imale su posebnu vrednost, pa su se sušile i čuvale tokom godine.
Ovakva verovanja deo su narodnog nasleđa i razlikuju se od kraja do kraja.
Grožđe se tradicionalno jede tek posle Preobraženja
Jedan od poznatijih običaja vezan je za 19. avgust, kada se obeležava Preobraženje Gospodnje.
U pojedinim krajevima postoji običaj da se prvo grožđe ne jede pre Preobraženja. Prvi rod se donosio u crkvu na osvećenje, nakon čega se delio ukućanima.
Zbog toga se i danas može čuti da „grožđe ne treba jesti pre Preobraženja“, iako je reč pre svega o tradicionalnom običaju, a ne o univerzalnom crkvenom pravilu.
Tokom posta nema mesta razuzdanom veselju
post smatra se jednim od strožih postova u pravoslavnom kalendaru. U vreme posta izbegavaju se velike zabave i provodi, a crkvena venčanja se ne obavljaju.
Ideja je da ovaj period bude posvećen molitvi, smirenju i pripremi za veliki praznik.
Zato se vernicima savetuje da tokom naredne dve nedelje više pažnje obrate na ono što govore i rade, a manje na ono što im drugi čine.
Molitva Presvetoj Bogorodici
Vernici se Bogorodici mogu obraćati svojim rečima, moleći se za zdravlje, mir i svoje najbliže. Posebno se mole roditelji za svoju decu, kao i oni koji žele potomstvo.
Velikogospojinski post počinje 14. avgusta, a završava se 28. avgusta, praznikom Velike Gospojine.
Izvor: Mame.rs
