U razgovoru s talentovanom umetnicom za izradu ukrasa, Jadrankom Grković otkrivamo priču u kojoj je spletom nepredvidivosti života, naša sagovornica pronašla svoj put kroz maštovitu igru testa.Otkrićemo kako je ova kreativna duša, uz podršku porodice i inspiraciju iz sopstvenog života, stvorila nešto više od ukrasa – stvorila je čaroliju koja razvija veru i slavi tradiciju. Dobrodošli u svet “Ukrasa za slavski kolač” gde svaki komadić testa nosi priču i simboliku, a svaki ukras ima svoje mesto u srcu ove umetnice. O tome kako je došla na ideju za ovaj kreativan posao kao i sve vezano za to u ovom intervjuu razgovaramo sa vlasnicom malog porodičnog biznisa, Jadrankom:
Kako ste počeli da se bavite izradom ukrasa za slavske kolače i šta vas je inspirisalo?
-Odrasla sam na selu i čitavog života gledala sam svoje roditelje kako s naporom pokušavaju da na sve moguće načine zarade pošten dinar i nama obezbede „koru hleba“.
Onog momenta kada sam osnovala svoju porodicu, posebno nakon rođenja drugog deteta, dani su mi se sveli na kućne poslove i brigu o deci. Konstantno sam maštala o nekom poslu. Ali, kako nemamo „baka-deka“ servis i sve moramo sami, zapravo ja moram sve sama jer moj suprug već godinama radi u inostranstvu, svaka ponuda za posao je padala u vodu.
Silno sam želela da radim, da se osetim korisno, da dodam i ja koji dinar u našu kasu! I tako, pred našu krsnu slavu sam napravila ukrase za slavski kolač, podelila fotografiju na Instagramu, ostalo je istorija. Reakcije su bile neverovatne! Ljudi su bili toliko oduševljeni mojim radom i umećem, da sam odmah dobila snažnu podršku i vetar u leđa. Nesebična podrška ljudi mi je pomogla da se usudim i počnem sa izradom ukrasa. Naravno, najvažnija stvar je pomoć i beskrajna podrška moje porodice, mojih devojčica, ali najviše mog supruga Milosa. Bez njega, ništa od ovoga ne bi ni bilo moguće. On je moja večita inspiracija, motivacija i snaga. I ovom prilikom mu se i javno zahvaljujem na svemu.
Možete li nam opisati svoj proces stvaranja ukrasa i koje tehnike preferirate?
-Ukrasi se prave od testa koje se sastoji od tri jednostavna sastojka: voda, brašno i so. Kada testo sledi deo kojem se baš i ne radujem – mesenje. To je, dakle, obavezno kako bih dobila odgovarajuću smesu za izradu ukrasa. Testo je neophodno mesiti oko pola sata, slikovitije rečeno-dok vas ruke ne zabole. Mora da proradi gluten, da se oslobodi, te da testo postane kao plastelin. Nakon tako dobijene savršene mase, ostavljamo ga da odmori 15 minuta. A onda sledi najkreativniji deo-magija izrade ukrasa! Deo ukrasa pravim pomoću modli i to je najlakši deo. Sve ostalo poput venčića, ruža, grožđa, kukuruza i burenceta pravim ručno, bez ikakvih kalupa. Lično, najviše volim da pravim ruže, nekad i ne znam šta ću napraviti, same ruke me vode. Kako koji ukras završim pakujem ga u dehidrator i započinjem proce sušenja.Ukrasi koji zahtevaju veću količinu testa duže se suše, pa čak i do deset dana. Kada budu suvi, sledi bojenje određenih detalja, a uglavnom preovlađuje zlatna boja. Njome staknem listiće, latice, detalje na krstu ili liku sveca. Sve to zavisi od moje mašte u datom trenutku. A onda sledi pakovanje i ukrašavanje paketa. U pakete uvek dodam set ukrasa na poklon, suvo cveće, čokolade, medenjake, zahvalnice…Ove godine za praznike sam slala i čestitke, svi su bili oduševljeni. Dobila sam mnogo povratnih poruka zahvalnosti. Ljudi cene svaki vid dodatne pažnje, vole kad su viđeni i kad se njihovo poverenje ceni. A to je nešto što se ne može lažirati, prosto se oseća ljubav koju unesemo u svaki paketić.
Koji su Vaši omiljeni materijali za rad na uskršnjim ukrasima i zašto?
-Svi ukrasi se prave od istog materijala-brašna, vode i soli. Kad je reč o uskršnjim ukrasima tu preovladavaju zeke, pilići, jaja i venčići, natpisi i ikonice. Ljudi vole nove detalje, ali takođe se drže i tradicije. Moji omiljeni uskršnji ukrasi su korpice sa jajima, asociraju na sam praznik, a i deci je zanimljivo da sva ta jaja oboje. Taj deo sa bojama prepustim tog dana njima i verujte mi to budu najlepši ukrasi!
Kakav je Vaš pristup dizajnu ukrasa? Ima li posebnih simbola ili stilova koji su Vam posebno dragi?
-Kada započnem izradu novih ukrasa u tom trenutku ne znam šta ću novo napraviti, mašta i ruke me vode. Tada nastanu novi venčići, cvetni krstići i još mnogo toga. Moji omiljeni simboli su nastali iz moje iskrene želje da stvorim nešto što će istovremeno predstavljati nas, našu zemlju i narod. Obratila sam se za pomoć ljudima koji prave modele za sečenje testa i uz njihovu pomoć smo napravili jelek, opanak i manastir Žiču. To mi je sada najdraže. Zašto baš Žiču? Pa zato što živim u Mataruškoj Banji, nedaleko od manastira. Želela sam da dam ljudima naznaku odakle dolaze njihovi ukrasi. Usledile su jako pozitivne reakcije i divni komentari.
Najviše sam ukrasa poslala u Ameriku. Bojala sam se da li će stići bez oštećenja, međutim sve je prošlo u najboljem redu.
Kako biste opisali Vašu viziju kada je reč o dekoraciji slavskih kolača Vašim ukrasima?
-Moja vizija jeste da narodu probudim želju i pojačam veru uz pomoć naših ukrasa. Želela bih da se odvaže da sami umese kolač, u svom domu, jer naši običaji i vera tako nalažu. Što bi rekli naši stari ’’Valja se!’’. Slavski kolač je simbol tela Hristovog i poenta jeste mesiti ga kod kuće, učestvovati u procesu, baviti se testom, razmišljati o tome… Međutim, to je danas retka pojava, ljudi nemaju vremena, pa često naruče kolač u pekarama. Meni je žao što je to tako iako ih razumem. Od kad sam u ovom poslu javio mi se priličan broj ljudi koji prave slavski kolač po prvi put u svojoj kući i to baš zato jer su pronašli moju stranicu sa ukrasima i to ih je motivisalo. Eto, tako im vraćamo veru! Posavetujem ih često da i oni sami naprave bar jedan ukras, pa tek onda da dodaju na slavski kolač ukrase iz naše radionice.
Možete li podeliti neku priču ili anegdotu iz Vašeg iskustva u izradi uskršnjih ukrasa koja
Vam je ostala posebno u sećanju?
-Anegdota ima dosta, ne bih mogla da se odlučim za jednu pa ću Vam pomenuti nekoliko.Recimo, ljudi misle da se ukrasi jedu, pa se tako na jednoj slavi gost zaleteo da uzme cvet orhideje jer je mislio da je kolač. Kada je zagrizao umalo nije polomio zub! Od tada napominjemo da ukrasi nisu za jelo. Desilo se i da su ljudi mislili da su ukrasi od gline, fondana ili plastelina. Zvali su nas dan pre slave da im napravimo ukrase, što je prosto nemoguće. Onda im objasnimo proceduru pa se na kraju slatko nasmejamo jer čarobnog štapića ipak nema.
Takođe, imali smo i neprijatnu situaciju, kada je stigao paket na određenu adresu, nakon otvaranja istog primalac je video da je par ukrasa polomljeno. Naravno, mi uvek napomenemo da može doći do oštećenja, ali tog dana smo bili izvređeni i jedini krivci.Primalac je tražio da vratimo novac, mi smo poslali novi set ukrasa i vratili novac. Nije uvek lepo, a ni lako, no
sve je to život i deo ovog posla. Ipak je više lepih stvari i na njima nam je fokus.
Kako vidite budućnost Vašeg kreativnog rada? Planirate li proširivanje asortimana ili
uključivanje novih tehnika?
– Želja mi je da ovaj posao prenesem na ćerke. Starija ima 14, mlađa 4 godine, a obe od prvog dana učestvuju u izradi ukrasa. Zajedno prave ukrase, boje pakuju. Nadam se da ćemo nas tri uspeti da proširimo ovaj posao i napravimo mali porodični biznis koji će da traje.
Asortiman menjamo i dopunjavamo svakog meseca. Stalno osmišljamo nove ukrase. Kao što znate, mašti nikad kraja. Samo okruženje, predmeti, priroda, ljudi, sve su to izvori inspiracije zanove ukrase. Nedavno smo započeli da radimo i ketering. Tako da ljude od sada mogu pronaći sve za njihova slavlja na jednom mestu. Trudićemo se da opravdamo ukazano poverenje. Zahvalni smo na svakoj porudžbini i poruci podrške, pa i ovim putem šaljemo svima puno pozdrava iz naše male radionice ’’Ukrasi za slavski kolač‘‘.
Za više sadržaja i potencijalnih narudžbi posetite instagram stranicu: _ukrasi_za_slavski_kolac_
